понеделник, декември 26, 2005

Tere Liye

Ima 25 godini. Ne poseduva kola i verenica. Poseduva vera i idei. Poseduva golema zelba da uspee. Poseduva zelba da ima i da bide. Poseduva.
Na negovoto visoko celo pagjaat nekolku crni krkmi. Ima sirok nos i debeli usni. Ocite mu se temno zeleni. Vo poslednite nekolku godini oslabe 15 kila. Poseduva.
Irfan se naogja na CP. Okolu nego ima krug od beli zgradi. Vo zgradite ima zapadni butici, zapadni banki i klubovi stvoreni za zapaden nacin na zabava. Ne moze da vleze vo niv. Kako samec treba da plati duplo poveke za vleznica. Edna tretina od negovata plata. Odnosno, toj ne ni ima plata. Stazira.
Ne go lichi da pushi. Site vo negovata familija se doktori i uporno i uporno mu zabranuvaat. Kupuva kutija so deset cigari od prodavacot koj se naogja na 3 metra levo od nego. Do nego ima edno petnaesetina rikshi a do niv germanski turisti vo kal do kolena. Se pazarat so vozacite na site vozmozni nacini. Zaminuvaat nakaj zeleznickata stanica blizu Paharganj za 200 rupii. Vozachot na riksha denes e sreken.
Irfan se nasmevnuva i ja gazi cigarata za vednash potoa da zapali druga. Mu ostana ushte petnaeset minuti cekanje. Kolata e parkirana zad internet kafeto na Sani. Tamu isto taka vrie od turisti. Na Irfan i deneska mu izgleda deka CP e centarot na unizverzumot a toj se naogja vo negoviot papok. Skoro vo negoviot papok. Sredinata na CP e iskopana, ke bide glavna stanica na Delhiskoto metro. Togash, koga ke go izgradat.
Sabota pladne. Den, koga sonceto najtoplo sveti bidejki tokmu togash najpoveke moze da go pocustvuva. Inaku sedi vo negovata kancelarija kade shto ne smee da se pushi i pishuva izveshtai. P.S Shaorma doagja cesto kaj negovoto rabotno mesto. Se nasmevnuva pod negoviot gust mustak i raskazuva mrsni vicevi. Irfan togash isto taka se nasmevnuva no ne znae mrsno da vozvrati. Negoviot shef nervozno odmavnuva so rakata i prodolzuva da se dvizi po tesnata pateka po ciishto dve strani ima kupishta dokumenti napisani od Irfan i negovite kolegi.
Noemvrisko pladne. Veke vtoro po red, ke ima i treto i cetvrto. Prijanka instistirashe da ne doagja po nea. Ke dojde sama, posle sabotnite casovi po smetkovodstvo. Irfan sednuva na klupata koja shto se naogja na negovata desna strana i prodolzuva da ceka. Telefonot dzvoni, mrzovolno pritiska na kopceto so zelena slushalka – Shto se slucuva?
Ne treba poveke da ceka. Vtorata cigara pagja na tri metra rastojanie od prvata. Go brishi celoto i trgnuva nazad kon internet kafeto na Sani.
Veke ne e vtoro po red. Veke ne znae dali ke ima treto i cetvro. Za petto i shesto voopshto poveke ne razmisluva. Se slucuva istoto kako i porano. Po gjavolite so ovaa prokleta zemja, po gjavolite so ovaa prokleta kultura, po gjavolite so nejzinite roditeli i so site prijanki na svetot. Po patot mu dava 20 rupii na pitachot koj shto beshe celosno preokupiran so ceski turisti. Dzvekotot na rupiite pominuva sosema nezabelezano. Cekorot na Irfan e tivok.

Irfan, Irfan, Irfan – zboruvashe taa- Koe e znacenjeto na tvoeto ime?
Taa znaeshe deka nejzinoto ime e banalno kako posledniot hit na Shah Rukh Khan. Toj ja isprati 200 metri do nejzinata kolonija.

Pred toa i rece – slushaj, jas odamna veke ne sum bil na sostanok so nikogo. glupavo mi e, i nervozen sum. Ne mi zameruvaj.
Taa se nasmevna pomalku so sozaluvanje, neuspeshno obiduvajki se da go prikrie toa – ova ne e sostanok.

a potoa go prasuvashe shto znaci negovoto ime, i kolku li samo pati go povtoruvashe. Go peeshe vo nebesni oktavi so glasot na Asha Boshle. Sekoja bukva se oglasuvashe od druga strana. Negovoto ime go opkruzi od site skrishni mesta. Negovoto ime, neotkrieno i nesposobno za krienje.
Po patot za doma podzastanuva pred institutot kade shto raboti. Cuvarot vednash go poznava iako kolite koi se zad i pred nego se sosema identicni. – Namasteji – denes odmarame.
- Koj odmara toj odmara, Abishek raboti celo vreme. Inaku decata ke pitaat. Odi si doma Irfane, odmori za mene.

Irfane, Irfane, Irfane – kakvo li e tvoeto ime?
Moeto ime, si rece, moeto ime e da sedam i da go povtoruvam kako mantra, koja nishto so sebe ne nosi. Irfane, Irfane, Irfane...

Smrdish na cigari – beshe ednistveno neshto shto go reche tatko mu koga se vrati doma od rabota. Imashe dezurstvo. Izede dal so oriz i povtorno zamina.
Tatko ti e vo pravo – beshe edna od mnogute raboti koi mu gi rece majka mu. Leviot kraj na nejzinata zolta dupatta se vleckashe po zemja. Irfan stana od krevetot i i ja namesti povtorno na ramoto.
- Ah sine, kako shto me cuvash ti taka da te cuva bog.

Vecerta otidoa na kino. Prvo ja sobra Ashima, so nea zaminaa po Rohit i Sidhart. Vo kolata sviri kaseta od U2. Na zadnoto sedishte sedi devojka so bela koza. Se gleda niz prozorecot, pokazuva so prst i postavuva glupavi prasanja kako na primer-
Zoshto vo Indija ima tolku mnogu pitachi?
Zoshto nosite tochki na cheloto?
Dali roditelite veke vi najdoa bracen sopatnik? Ke go vidite li pred svadbata?
Shto znacat vashite iminja?

Filmot traeshe tri i pol chasa. Irfan na pauzata izleze nadvor da zapali cigara. Pomina Priyanka so nejzinite sestri. Noseshe zolt t-shirt so napis „supergirl”. Go zabeleza. Zastana.
- Zal mi e Irfan. Kako e filmot? Go gledavme vcera? Salman Khan e tolku tolku sladok. Odime sega da pieme kafe so Barista. Ke igrame Scrabble vo Barista. Ke zamineme pred da zavrshi tvojot film. Cuvaj se Irfan, ti si moj najdobar drugar.

Do krajot na filmot Irfan se obiduvashe da i objasni na belata devojka zoshto indijskite zeni se podobri od zapadnite. Taa se smeeshe i prevrtuvashe oci. Isprati 20 smsi vo Svedska, od kade shto poteknuvashe. Irfan za toa vreme i ja preveduvashe pesnata koja svireshe koga Irfan Khan stoi na avtobus koj vozi vrz vecno zelenite polinja na Punjab za potoa da skoka na vrvot na keopsovata piramida.
- „Mojata ljubov e kako ptica, leta od planeta do planeta, pobrza e od raketa, se za tebe moja najmila, se za tebe...”
Otkako zavrshi filmot brzo pretrca do Barista. Priyanka go ispolni kazanoto. Kutijata so Scrabble beshe na svoeto mesto. Sankerot Danny i sankerkata Cindy (vo sushtina Krishan i Puja) sluzea krofni i sendvici so zelka.

Pomegju Irfan i Priyjanka nema nikakov fizicki kontakt. Pomegju niv ne smee da ima nikakov fizicki kontakt. Ako iznajmat soba vo motel, ke gi prekaze recepcionerot. Ako gi najdat pitachi parkirani pred Surat gradina, ke frlaat kamenja na karoserija. Kolata e na tatko mu, ne smeat da parkiraat bidejki kolata e na tatko mu. Smeat samo da zboruvaat, smeat da trgaat prameni od kosata koi pagjaat na ocite. Nea i se liznuva pramen, nego mu se liznuva pramen. Prameni se sexy.
Smeat samo dolgo da se gledaat vo ochi pred Priyanka da iscezne i pred vratarot na nejzinata zgrada cudno da ja pogleda. Se vraka doma so maz, so kola koja ne e na tatko i, na brat i, na vujko i, na bratuced i, na sosedot od 15 sprat, se vraka doma so maz koj ne go poznava. Smeat da se gledaat dolgo v ochi i vo toj pogled se slucuva se shto imaat gledano na televizija. Prvo ja pregrnuva potoa go stava nejziniot jazik vo svojata usta, potoa se slucuvaat site onie raboti od internet kafeto na Sani, setoa toa shto izgleda grdo, odbivno i prirodno. Samo Priyanka toa go pravi bavno, nezno, nema pot, nema miris, nema zvuk. Zvukot e isklucen a se se dvizi bavno, potoa Priyanka pocnuva da nisha. Priyanka nema salvar kamiz, maicata so napis supergirl e frlena pod krevetot, pod kolata, nejse. Potoa naednash se se zabrzuva, se dvizi vo krug, vrtoglavica. Stanuva brzo, bucno, glasno, gi dopira granicite na pekolot...vo pozadina odi muzika, nikako od bolivud, vo pozadina odi neshto od Bryan Adams, na primer – to really love a woman, to understand her, you got to know how she feels inside. Irfan znae kako e vnatre, znae kako e nadvor.

Nekoj cuka na vratata. Nekoj cuka na vratata od kupatiloto. Cel vrtlog isceznuva zaedno so zvukot na spushtanje na voda. Potoa Irfan gi mie racete, gi mie zabite i ...gotovo.
you’re in my mind, all the time and I know it’s not enough. But if the sky can crack there must be some way back to love and only love....

Pred da zaspie resava da se izvlece na tarasa i da zapali cigara. Posle takva burna nok, so tolku mnogu mesani custva, zvukovi, boi, nok na neigrana partija scrabble, ulicata pred IIT beshe sosema polna so rikshi, pladneto beshe zeshko a vecerta ladna. Go zema telefonot i pocnuva da proveruva kakvi broevi ima vo nego. Zena, maz, zena, zena, zena – medicinska sestra, daktilografka, veterinarka, stazistka vo bolnica, koleshka od rabota, drugar mu koj zamina pred edna nedela Avstralija, drug drugar pola godina vo Toronto, tret e vo London, cetvrt vo Madrid, Priyanka e tuka, gi delat 10 kilometri...
Na balkonot kade shto stoi duva veter, negoviot pramen igra vo veterot, negovoto lice e osvetleno od mesecinata, negovite misli se slushaat glasno – moeto srce nema da saka, moeto srce sakano ne e, moeto srce nema da ljubi.

Irfane, Irfane kakvo li e tvoeto ime – prasha Petra pred da ja isprati vo nejziniot stan delen so ushte 20 dushi od skoro sekoja evropska zemja.
- vie site iminja prepolni so znacenja, zad sekoe vashe ime stoi prikazna, za sekoe vashe ime moze da se napishe kniga. Imate volshebni iminja, se okolu vas e prepolno so simboli, so mitologija, so istorija. Kaj nas na Zapad e tolku mnogu ocigledno i dosadno. Mozebi ke ostanam da ziveam vo Indija, vo Indija, iako se e komplicirano se cini vistinsko i iskreno.
Nejzinite prameni ne igraa. Nejzinite ochi nemaa mesecev odblesok. Na nejzinite race ne zvonea belegzii, nejzinoto celo ne go kraseshe bindi, Petra smeta deka mehendito losho i stoi a sarito e premnogu machno za oblekuvanje. Se gleda vo nejzinata usta. Nejzinata usta e rozova. Petra mirisa na portokali. Koga mu zboruva, znae slucajno da go dopre. Togash nego mu se cini deka na svetot ne postojat slucajnosti. Togash nego mu se cini deka se e veke snimeno a toj gleda film. Mu se cini deka go znae negoviot pocetok i kraj.
- Moeto ime, znaesh, jas sum musliman. Nie muslimanite go posvetuvame celiot zivot na boga, takvo e moeto ime.
- Kakvo? – povtorno slucajno go dopira negovoto ramo so nejzinata kosa.
- Irfan znachi covek koj veruva.
- vo Boga –dovrshuva Petra.


Ponedelnik. tatko mu mu ja dade kolata, vozi na rabota, vo kolata povtorno sviri U2. Pred Sarogini Nagar ima kilometarska kolona. Telefonot ne dzvoni, muzikata edvaj se slusha od riksata koja stoi do nego za vednash potoa da se proturka niv nevozmozen premin pomegju dve marutija. Kupuva vesnik od prodavacot koj cuka na negoviot prozorec. Na rabota kasni saat i pedeset minuti.
- Ne me interesira dete deka kasnish, ke si stanesh porano. Ti povtorno vcera nekoja germanka imash casteno pivo dete, te znam jas sho ebach si ti. Kazi mi ebish barem, znaesh tie germankite lesno ke ti dadat, samo pobaraj, samo raskazi im legenda, odnesi gi vo gradina, ebete se pred India Gate, otkako ke i go pokazesh prethodno Connaught Place navecer. Sama ke ti skokni koga ke ja odnesesh na Thandoori.
- Sir, nema potreba, nema potreba...- mu odgovori na PS Shaorma. Okolu nego kupishta dokumenti, sekojdevno kupot raste a vnatre bukvi i brojki, tabeli i grafici. Setoa toa e od nego. Od nego i negovite kolegi. Na rabota ne razgovara na mobilen telefon, osobeno ne koga na rabota kasni saat i pedeset minuti. Telefonot molchi.


Veke e vtoro po red, ke ima i cetvrto i petto. Se e po plan. Toj ne ni saka da ja legne. Toj ne saka da se ebi, toa e kako od internet kafeto na Sani – necisto, glasno ispoteno.
Vecerta pominuva vaka: toj, vino, mock-coctail i cigari. cigari pusat zaedno, vino pie taa, ovosen koktel pie toj. Irfan ne pie alkohol, covek koj veruva vo boga ne pie alkohol.
Krajot na vecerta pominva vaka: toj ja ispraka nea so kolata na PS Shaorma do stanot koj shto Petra go iznajmuva so ushte 20 dushi od ushte 20 razlicni zenki od Evropa.

sonuva, se tushira, nikoj ne cuka na vratata.
Temno e, sviri latino muzika. Veterot nisha palmi, se slusa shum na more. Nejse, se naogjame vo Delhi, no Delhi e gradot na cudata, isto kako vo Bolivud, moze da se najdat i piramidi, i more, moze da se najde se shto ke posakame. Vo sonishtata, togash koga se masturbira osobeno, moze da ima se, i ete ja nea....doagja. Moze da ima kamshik, moze da ima kostim od latex, ja izbira bez nishto. Taa e rusokosa, ima sini ochi, ja odbira so nevestinski prevez na glavata, ja odbira nevina.
Povtorno se slucuva slicno, pobavno, pofino. Se e vo ritam na veterot, veterot nezno go gali nevestinskiot prevez. Ja gali nea, nejzinite gradi, nejzinite kolkovi. Nejziniot prevez se vlecka po izroneti ruzi. Muzikata e se pobrza, stanuva salsa, rumba...
gotovo.

Ima 25 godini. Ne poseduva kola i verenica. Poseduva vera i idei. Poseduva golema zelba da uspee. Poseduva zelba da ima i da bide. Poseduva.
Na negovoto visoko celo pagjaat nekolku crni krkmi. Ima sirok nos i debeli usni. Ocite mu se temno zeleni. Vo poslednite nekolku godini oslabe 15 kila. Poseduva.

Poseduva. Nevesta. Se predade. Verna e.
Nivnite horoskopi se soodvetni, nivnata idnina e zapisana vo dzvezdite. Ke mu rodi sin, i kerka, i povtorno sin. Vo nejzinoto lice e skriena mesecina. Meseceva mena koja shto doprva ke ja otkriva.
Moeto ime, ispolnuvach na vetenoto. Moeto ime – verno e. I mojot sin ke ja kreva dupattata na majka mi. Za da ne ja izvalka prasinata.

петок, декември 23, 2005

50:50

zdravo kandidati

ete jas kako unitaren evropeec od porano da vi kazam kolku e super da se bide jas...t.e unitaren evropeec. Na primer, super e po polskite provincii kade shto decata stradaat od sindromot „majka- mi -raboti- vo- anglija”, po fakultetite kade shto studentkite zlobno izjavuvaat „nejkum-da-sum-au-pair-ne-plakaat-dovolno”....shto znaci deka evropejskiot unitarizam im podaril mok za izbor i prelaz preku granica so upotreba na plasticna licna karta. I nikogash poveke debelite britanski granicari nema da gi vratat na kloci doma...duri i koga nemaat uplateno pseudo-kurs po angliski na nepoznata adresa i ziveat kaj fictionalised-british family kako student na razmena...

enivej, jas imam edno pozitivno iskustvo od EU i sakam ovde da go prenesam kako radosno i veselo, imeno...da ne bese Polska vo EU jas lani nemase da zaminam na odmor...vo Bugarija.

da odime po red...znaci, privilegija – ako se ima licna karta ne ti treba pasosh vo EU. Sepak, za mnogumina, vklucuvajki me i mene ova beshe premnogu ubavo za da bide vistinito i zatoa redovno updejtuvam polski pasosh ( i toa preku ambasadata vo MK...pusti patriotizam). vo moite prijatelski i poznanicki krugovi od sekogas se sirele glasini deka toa gornata privilegija u stvari nema blage veze so realniot zivot...tie glasini pred se poteknuvaa od cestite polski eskapadi na ceska granica kade pivoto se lee so hektolitri i se zema ajerkonjak za doma. Vo meguvreme, istite eskapadi, onaka propratno, se koristat i za skijanje...sepak pivoto koe se lee so hektolitri i ajerkonjakot koj se zema za doma e osnovna pricina za odenje vo Czech Republic, i ushte dolgo toa taka ke bide.

more, sekojpat taka ke bide, czech republic rulez!

enivejz...nekade kraj na juli, ovaa godina, jas se parkiram pred pedagoshki fakultet vo Wroclaw zaedno so drugi veseli letuvalci da cekame avtobus na vecnata vesela ruta – Sofija-Burgas-Nesebar-i-obratno. Veselite letuvalci se pripremaat za maratonot so domasno pivo i votka (t.e od lokalnite bakali de) koe ke se otvori vednas koga avtobusot ke zastane na prvata benziska stanica , se ushte vo Wroclaw.

Which is when I realised...deka vo moeto torbe so dokumenti osven mnogu banknoti od po 10 evra (ha ha), nekolku stotici denari, edno 50-tina dinari i nekolku leva (koi vo idnina ke bidat totalno korisni) i MAKEDONSKI (kolku toa gordo zvuci) pasosh...ja nema osnovnata rabota bez koja ne se odi na odmor, pa duri i ne vo Bugarija

Sum go zaboravila polskiot pasosh...i shto sega? se razbira, kako sekoja tatina kerka zvonam kaj tato, no od nego utesitelna vest ne slusnav, mi veli vaka: ili ke odis so eden pasosh (makedonski) i licna karta (polska) i rizikuvash deportacija vo prva vtora i treta prilika (tolku granici mozam so taa karta da pominam) ili sedish doma i se kolnish oti ne proba poinaku.

Odam kaj vozacot broj eden....cicko dali ako odam bez pasosh a so licna karta ke me ostavat da preminam granica?
vozacot broj eden veli – Ne si normalna, ne te zemam, cel avtobus ke ceka zaradi tebe, ke vidis vo ceska ke treba da se vrakas doma.
Odam kaj vozacot broj dva – ostaj ovaj sho zboruva, nema spieno dva dena, ima 50/50 sansi deka nema da imas nikakvi problemi.

Trgnav
Stignav
Bese vaka: ceska – cuden pogled i mavnuvanje so rakata (go mrzeshe), madzarska – cuden pogled i madzarski jazik (seremegesershesheregeeed), odgovor so zeenje od moja strana , potoa mavnuvanje so rakata od negova (i nego go mrzeshe)
Preziveav, vlegov vo Srbija so Makedonski pasosh (ne sum mislela deka ovoj pasos ke mi se najde vo zivotot)

vo Bugarija ne se sekavam kako vlegov.Pred nasiot avtobus imase ushte 50 drugi, posle propisnata poseta na fri shop, veceranje i pienje na dve kafinja brojot na avtobusi se namali na 43, posle toa zaspav...i se razbudiv vo Sofija.

shto znaci deka vo Bugarija e dovolno da zaspies za da emigriras

no so izlezot e mnogu poteshko. Da skratam, na vrakanje od letovanje, Ania so (prv pat vo zivotot) temen ten beshe isprasuvana 45 minuti na bugarska-makedonska granica kako uspeala da vleze bez pasos vo Bugarija. Mi se zakanuvaa so zatvori, 500 evra kazna itn...nikako da razberat deka ne sum jas kriva shto imaat tupi granicari, dodusa vo pravo bea, sho im e niv gajle, toa e moja odgovornost. Shto gi niv boli koj im vleguva doma.

Se srekno na krajot zavrshi a jas prv pat vo zivotot bev gorda na mojata evropejska unitarnost...toa lebami, ponekogash se isplatuva...kako shto mi kaza vtoriot vozach – sansite se 50:50.

четврток, декември 15, 2005

post post so post skriptum

(toa pomalce licemernost, ista doza na iskrenost)

Dal gospod da ne moram da stanuvam epten sabajle kako lani. Lani, nezavisno od toa dali bev vo Wroclaw, Mumbai, Delhi ili site drugi propratni gradovi i gratchinja bev okruglo cela godina vo 6 na noze, a od februari do juni morav da stanuvam vo pet. Sabajlecki imam rituali koi mi sluzat za kradenje na vreme. Zemajki vo predvid deka nemam vreme popladne a navecer mi se spie ili nemam volja za nishto, utrata gi koristam za slusanje na muzika, dolgo pienje kafe i od vreme na vreme, za pisuvanje.Vo posledno vreme, toa tretoto najmalce mi odi od raka (so znak na prasanje dali nekojpat voopshto mi odelo) pa zatoa se resavam da go ostavam nedostatokot na inspiracija na mira, da go zaklucam da ceka na nekoi podobri vreminja. Od vreme na vreme zalam shto nemam laptop ili barem diktafon bidejki i preostanatite delovi od denot nosat so sebe iskusenija da bidat zapisani i ovekoveceni. Tie iskusenija sekojpat skoro moraat da bidat turnati nastrana, ili pak odlozeni za podocna koga ke ja izgubat svojata avtenticna i nevina forma za da se pretvorat za neshto shto na krajot zavrsuva na blogot ili odi direktno vo arhiva.
Vo posledno vreme me isfrustrira celokupnata blogerska situacija vo Makedonija. Taa frustracija dojde mnogu podocna od zadovolstvtoto shto blogovite gi ima se poveke i poveke. Nezadovolstvoto dojde od toa shto za mnogumina pricinata za blogiranje voopshto ne se sovpagjashe so mojata, sledstveno, brojot na blogovi koi shto jas gi citam ne se ima zgolemeno veke edna godina iako brojot na istite si raste i raste, i stanuva se pogolem i poslaven. Se plasam deka nekoj den toj meur od sapunica ke pukne i deka samiot koncept za blog ke ostane toa shto otsekogas i bil (za mene barem, zemajki ja vo predvid celokupnata raznolikost na temi, celi i stilovi) – nacin na delenje na neshta koi treba da se delat.
A mozebi blogovite ovde se toa shto treba da bidat, mozebi tie se delenja, na informacii, frustracii, protesti i iskustva...samo shto toa shto vo niv e vkluceno ne deluva na mene? Znaci problemot e vo mene a ne vo drugite blogovi...nishto cudno i da e taka.

Shto me preplashi mene?

Vo momentot na slavata i neslavata na blogershtinata se plasam deka vo blogovite ke ostane se pomalku del od nas a se poveke del od ona shto go prodavame za nas. Blogovite ja gubat svojata nezavisnost, licemernost i iskrenost. Prestanuvame da gi pisuvame za nas a pocnuvame se poveke da pisuvame za publika. Stanuvame poleka ona shto ocekuvaat da stanime. Drugite resavaat za toa za shto razmisluvame, shto odbirame da delime, shto ne voodushevuva a shto gnasi. Se toa poleka i sigurno stanuva rob na komentarite online na samiot blog, postovite koi shto mozat da sleduvaat kako komentari na nasiot na drugite blogovi a i se ona shto stipe vo oci mora da se iscisti pred na naseto blogspot ili blog.mk mesto da bide poseteno od onie koi tuka se naogjaat slucajno ili namerno, i mora da napravime se za tie patnici (ne)namernici povtorno se vratat tuka.
I zatoa svesno ili ne morame da pravime promeni. Zatoa mora da stanuvame public relations eksperti vo relacijata nasiot blog – celiot svet. Tie promeni mozat da bidat i pozitivni, ne pravat da bidime popedantni, objektivni, da argumentirame, da go vezbame naseto oratorstvo vo pismena forma, da si gi merime...

Samo ne znam dali odgovorot na prasanjeto – Zoshto pisuvas blog? vo tekot na vremeto (koe se ushte e mlado, jas se ushte smetam deka dobrite blogovi i postovi se pred nas, a vremeto e najdobar test za blogovite) se menuva do tolku shto ne mozeme da se setime na shto sme mislele koga sme pravele user name na blogger i sme go birale nasiot (ili sme go sozdavale) nasiot prv template i profil.

so nadez deka ne sozdadovme cudovishta,
Ania

P.S
Jas koga bev mala bev krajno isfrustrirana deka se shto e najubavo doma za jadenje morase da odi za kategorijata gosti. Od druga strana pak, mnogu se raduvav koga odev nekade so moite na gosti bidejki pred da potonam vo letargijata stvorena so muabetite na vozrasnite mozev da se iznapijam koka-kola i iznajadam slatki, kifli i bonboni koi doma bea za gosti.
Kaj mene doma retko ima gosti, a koga ima, retko dobivaat neshto shto go cuvam so nedeli za niv. Eventualno mozam da skoknam do prodavnica petnaeset minuti pred nekoj da dojde za da ne bide epten prazna masata...ama od druga strana, moite gosti ne mi se lutat koga masata e skromna. Vprocem, gostite moi doshle da se vidat so mene a ne so moeto meze. Od treta strana pak, pivo i cipsi sekojpat vrshi rabota a nikogas ne bara prvicni podgotovki..

.ej se otepav od opravduvanje, vprocem vistinata e ...ne sum domakin coek:)

понеделник, декември 05, 2005

tema ebago

znaci sega ke bide vaka
Site ke cistat ke metat i ke sureduvaat, ke lepat linkovi, ke se menuvaat so baneri, ke pazat na sekoja tocka i zapirka, ke se gleda sekoj post da gi sodrzi upatstvata za upotreba na anti i anastas, se ke bide po pravilo i propis, sekoj blog ke ima creative commons licenca, ke ne citiraat i pecatat, ke bideme slavni, mbz celo da e svetot da go znae.......
ke gi menuvame templatite sredno ednas mesecot, ke pravat evolucii i revolucii, ke padnat poleka no sigurno makedonski telekomunikacii, mobimak, kosmofon, mtv, zlatno.com i se shto ke ni tekne...(izborot e slucaen) Makedonija ke bide spasena, tuka e MBZ...

Za pomalku od 5 godini ke imame svoja partija a posle toa ke vlezime vo vlada bidejki ke bidime najcitani i najkomentirani, ke imame vlast na informacijata i vlast na mislata, nie ke ja tvorime taa misla. Sekoj kopilj ke procita kaj bukaro kako da smeka zena, sekoj onoj ko ke saka da se kaci na Bistra ke odi na Macedonia climb, sekoj onoj koj saka da stane buntovnik ke odi kaj anti da se educira, za seiri i vesti od svetot na makedonskiot rakomet ke doznavame kaj Moby, kaj moetomaalo ke citame shto ni pravat komsiite a kaj Lala ke ucime skopski slang, kaj Ania ke kenjame deka uporno ne znae za shto saka samata da pisuva, kaj Mijalce ke crpime idei za e-biznis a kaj jovan i vo panta rei...se razbira ke znaeme se za kosarkata poradi nba macedonia i opshto zemeno ke bidime glavni faci, dokaz na toa e deka ke ne ima (i veke ne ima) po site vozmozni vesnici. Veke duri i sme se naviknale na seto toa, sigurno Bukaro onaka, piejki kafe, ne se ni fali, nego bash onaka, kako da veli ne cini denot ladno e u picku mater, veli – abe pak me stavija sajt na denot...

pred nas e svetla idnina. we’ve got the power to blog...samo ne znam shto e posebno vo seto toa...ne znam shto e bitno vo seto toa...dali samoto neshto deka nekoi idei, mislenja, druzenja, formi na izrazuvanje, kakanja, bluenja, stoniranja, vreskanja i stenkanja vo vid na blog go zasluzuvaat ona shto sleduva...

ne znam shto e posebno vo seto toa, ne znam zoshto e celata vreva, site radosni vesti, site prpelkanja i dajdzesti, site lutenja i raduvanja...

ne vi e dovolen blogot sam za sebe
nikogash ne vi bil dovolen
neka vi e so sreka,
MBZ from now to eternity
amen

сабота, декември 03, 2005

laibach - 2.XII.05




Posle 12 odrzani casa i jadenje eden tost vo meguvreme trcajki se kaciv na tramvajot broj dva koj me odnese vo Wroclavskoto filmsko studio na koncertot na LAIBACHvo ramkite na Vishechradskiot festival (koj dosega se sostoeshe vo glavno od gostuvanja na Gerhard Shreder i Sirak, ili pak od koncerti na klasicna muzika)
Bidejki najalternativnoto neshto shto moite drugarki go imaat slushnato e nirvana, i toa slucajno....si otidov na koncert sama shto rezultirashe vo toa shto pred koncertot piejki pivo imav moznosti da nabljuduvam parada na sado-mazo karakteri (teenageri koi doshle na koncert koga doznale deka Laibach e neshto kako Rammstein – slushnat muabet...awful!!!) koi vleguvaa i si ja popravaa sminkata pred da pocne svirkata. Publikata sepak pred se sostoeshe od lugje nad 30 (a duri i nad 35) godini, blagodarenie na toa se beshe kulturno i civilizirano. Nikakvi sutki, nikakvi pijancenja site shto slucajno me turnaa mi se izvinaa 10 pati...
Beshe GENIJALNO! Stoev edno 3 metra od scena zalejki deka nemam so sebe aparat (iako so ovaa mojata krntija nemase se somnevam deka bi mi izlegla nekoja asalna fotka)...sepak...vo attachment na linkot ima avtenticni sliki napraveni od nekogo vcera:)

blagodarenie na toa shto 70% od rabotite shto gi svirea bea coveri teshko deka na nekoj mu beshe dosadno. Jas licno najpoveke se izraduvav na izvedbata na God is God nekade 5-6 po red. Izvedbata beshe odlicno osmislena, dozivuvanje i za ushite (ushte me bolat) i za ocite...Koncertot (posle dolgo i machno i vozbuduvachko cekanje) zapocna so In the Army now a zavrshi so (moze da se pretpostavi) das Spiel ist Aus (kako kraj na prviot i edinstven bis koj zapocna so Mama Leone)

Posle koncertot celata polna so pozitivni vibracii reshiv da se vratam doma ne samo zaradi toa shto bev umorna tuku pred se za da ne si ja syebam vecerta so glupava muzika pustana po wroclawskite klubovi...sado-maso karakterite koi se vrakaa so mene vo tramvajot se upatija na depeche mode zurka a jas sedev do polnok slusajki ost-to na blair witch project...imav ubavi sonishta...

Na 12 dekemvrei odat za BELGRAD....moja preporaka – GO! and tanzt mit laibach!!!

среда, ноември 23, 2005

troa cinicizam

od prvoklasni amateri, pri ciishto izjavi se osvetli vo mene crvenoto svetlo so napisot- TAKA E !!!

A person who cares for the environment makes no difference if the other 99.99999999% of the population keeps on polluting.
- Gregory

Snow in mid-November? Where the hell did the rainy, windy and equally wonderful autumn go?
- Mйlancholique

Upon viewing a show about a smart, successful woman who married an idiot, I wonder what the Hell she was thinking when she married him.
- Damien

Most people will find their tastes to be superior to others. it just makes them feel good
- Music Lover

The southern states of US, truly, this is where ALL problems lie. Nuke em.
-
those who say "live life to tha fullest" when they really mean: drink,smoke, and fuck. . .0.o
- Tree
Fiction is always easier to believe than truth.
- Zed


Even more cliched is he fantasy genre. How many more goddamn dragons, orcs, wizards and elves do we need?
- Roy

You cant have everything. Where you would put them?
- Irene

those 50 lb expensive magazines such as vanity fair are just glossy ads with a few air head words thrown in.
- who spends 8.00 for a book of ads?

вторник, ноември 22, 2005

I spy with my BIG RED EYE

Stanav sabajle i odam da se vidam na ogledalo. Pred mene go vidov Tajson. Desnoto oko poteceno, crveno i mozam da go otvoram samo so upotreba na sila, ama nezno.a boli...site dzvezdi i galaktiki... Resiv da ne odam na rabota za da ne gi zaplasuvam decata. Se javuvam, baram neplaten. Ne mi davaat, ucitelite nemale pravo na neplaten (svashta), ko taka nema shto, od bolest koja shto znam da ja izlecam sama moram da ja lecam so asistent kojshto pomalce od mene gi poznava moite oci.
I sega shto sleduva, koga nekoj e bolen toa znaci deka odi na lekar i se leci, neli?
e ne e taka ovde. Ovde ili se odi na brza pomosh ili se registrirash bukvalno pola godina unazad za da se pregledash. Odam na registracija i im velam- videte me ja kakva sum, plasi se od mene...a tie mene ladnokrvno – nema mesto do 31 januari, mozis da platis privatno i da probas da se butnesh preku red. Plakam privatno i sakam da se butnam preku red, ama ne mi uspeva....Pred mene imam cela armija na babi koi imaat brojcinja a se registrirale 15, 16 avgust. I, mind you, ne se naogjam vo klinika na poznat doktor od st. Petersburg ili pred Sv. vid, se naogjam vo obicna ambulanta kakvi shto ovde ima edno 100 i site se isti.
rezultat – cekanje od 7.30 am do 2 pm i na kraj nekoj se smiluval i me pushti ( za smetka na toa shto brojot tri zakasna i se pojavi vo 12, ama morav da gi cekam broj 15, 16 i 17) Nekade kaj 11 casot me fati kriza, i pocnav da baram milost...pustete me o semokni babi videte kako me boli okoto, BU!
Odgovor – slusaj devojko, jas se registrirav vo avgust a ti kuti i pushi sega!
Davam svecen pionerski zbor deka poveke nema da otstapuvam mesto vo tramvaj, objavuvam generation war!
Lekarkata koga me vide odma dade prognoza deka ke oslepam i deka mozam ushte od sega da naucam breil, potoa mi napisa lekovi za okolu 20 evra i me pushti da si odam posle 10 minuti ne davajki mi opravdanie (mi trebalo danocen broj od rabotnoto mesto bre!)
Posle tri dena okoto mi e vo segledacka sostojba i e snezno belo, samo shto nemam vreme da odam kaj lekarkata i da i ispeam danocen broj. Sledstveno, se ushte nemam bolovanje.
O zlatna Makedonija, imalo i polosho od tebe. O zlatna Indijo, majko na narodite, zemjo bez guzvi po ambulanti, primi me vo svoite pregratki.

недела, ноември 20, 2005

blogs are boring

it it it it it it it it it
pari pari pari pari pari apri pari
fsutracija frustracija
afera afera afera afera afera
e Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne

where have all the good blogs gone?
tolku li nema za shto da se pisuva?

сабота, ноември 12, 2005

katarza (za citanje na ovoj post potreben e soundtrack)

Vcera sfativ deka sum ostarela. Bratuced mi koj shto ima 13 godini pocna da me rasprasuva za Rammstein. Jas mu rekov deka gi slusav koga bev mala. Vo stvarnost togash bev za dve-tri godini postara od nego....
I se nataziv

Edna rabota ne se promeni...iako pominaa edno 10 godini odtogash...se ushte se pronaogjam sebesi vo:

Die Krupps - To The Hilt
Woke up - still in a dream nothing's the same
can't pronounce my name
I open my mouth words come out
that make no sense for a stranger's ear
in a foreign language in a foreign land
now I'm an alien on a different planet
it makes it clear - I understand
we are all strangers - in a foreign land

burn the bridges
forge ahead
to the hilt

back home I feel insane nothing's the same
except for my name I open my mouth
words come out that make no sense
for my lover's ear in my native language
in my native land
I'm still the alien on a different planet
it makes it clear - I understand
I am a stranger - in my own land

petok vecer, ped eden saat dobiv pokana za imenden, otvoriv pivo, pustiv pesne moje mladosti da se stavam vo forma pred da pocnat da gnjavat so glupostite shto gi pustaat po polskite klubovi…I ne mi se izleguva poveke
sakam da se so mene nekolku lugje…I da sedime ovde cela nok….i koj gi ebe komshiite….

Ne sum bila vo Mk od Juni. Bev na 3 nedeli se vrativ, zaminav vo Delhi...zivotot se promeni za 180 stepeni i tuka i tamu i onamu kade shto citate...
Ova leto nema da se vratam, ke odam na pecalba vo inostranstvo...
A sakam da se vratam barem na nekolku saati...ke odime ili kaj mene ili kaj nea doma...so nas ke bidat ljubovite na nasite zivoti...ama tie ke imaat sporedni ulogi
Ke pocnime da si gi otvorame starite rani
Ke se pushtaat:
Last expedition,ekv,van gog, arhangel (taa ke pocne so toa kolku mnogu “dragi” ja potsetuva na mene). Mizar(taa pak ke mi kazuva kako si pominala na koncert, ljubovite na nasite zivoti ke pocnat so toa deka veze nemame I deka tie koga odele na koncerti na mizar nie pod masa sme igrale korzo…nejse)
Ke svrtime na laibach, radiohead(za moj ater), pearl jam(za zaednicki), stone roses(za neka stara dobra)…
Posle toa ke nastane intermezzo vo koe shto ili jas ili taa ke pocnime da se gnjavime so toa shto sme slusale vo vremeto koga ne sme slusale zaedno
Toa nema da ni odi poveke od polovina saat iako ke glumime za da pokazeme pocit kon muzickiot vkus na drugata licnost.
Pak ke svrtime na prastaro, ke se prasuvame, dobro bre, mora li sekoja godina istoto????

Mora!

Evidence – Faith no More!
(If you want to open your hole….)

Tolku….
Odime so taksi za naredno vino, posle toa mozime da prodolzime so site starogradski I turbo folkovi na svetot….
Potrebna e edna takva glupava pijana nok godishno...samo edna.

(napisano pred nekolku meseci...nekade vo maj najverojatno, nevermind....znaci denes ne e petok navecer i denes ne otvoriv pivo i denes nema da odam na imenden, ama drugoto gore-dolu se poklopuva)

среда, ноември 09, 2005

objava

vaka

od pred nekoe vreme se registrirav na stumbleupon, kojshto pred mnogu vreme mi go preporaca Razvigor, poznat i kako FilipS.Tamu nema nishto posebno, od mene, iako opshto zemeno sakam da vi go poracam i na vas blogeri moi morski , kako prakticna alatka pri aktivno surfanje i komentiranje na stranicite koi shto gi postuvate.
Shto znaci deka, PUrE ExTRACTED GRAFOMANIJA ke sodrzi odsega iskluciva avtorski tekstovi ili citati i prevodi koi mi se dopagjaat a nema da linkuvo do se i seshto. Toa evsushnost skvernavenje na ulogata na glogot, koj pred se znaci linkuvanje , linkuvanje i samo linkuvanje...no sepak. Stumbleupon e dosta poprakticen za upotreba vo toj odnos.
aha, na stumbleupon ke zboruvam angliski, barem zasega.
link, vo naslovot:)

сабота, октомври 29, 2005

mojot Paharganj!!!

slusam za nekoi bombi na televizij. Odmavnuvam so rakata i mislam deka se raboti za naredna eksplozija vo Irak.

Posle toa slusam deka polskata ambasada kontaktira dali ima zrtvi. Posle toa povtorno bataluvam za na kraj da go slushnam zborot Paharganj. Se vrtam, i ja gledam mojata najomilema Delhiska ulica vo krv. Na internet ja pronaogjam informacijata deka imalo eksplozija i vo Sarogini Nagar (SN Market, 40 rupii od Vasant Kunj so riksa...a ima edno 10 kilometri). Me polazuvaa mornici. Toa se mesta kade shto pominav eden kup vreme, kade shto trosev ogromen del od mojata 100-dolarska plata, kade shto kupuvav zimski bluzi vo januari za 60 rupii (1.5 dolar), kade shto za 100 rupii moze da se kupi pet letni maicki....na kraj, mesto kade shto ulicnite prodavaci vo rok od 10 sekundi znaea da ja spakovaat tezgata i da se pravat kako nishto da ne se desilo za vreme na cajkanska patrola...ednas na polovina saat...ziva ludnica.
Vo Paharganj ziveev jas. Vo Paharganj zivee mojot vozach, Sudhir. Se nadevam deka ne mu stana nishto bidejki ne e na glavnata ulica....mu napisav mail.Ne mozam nishto da napravam poveke.
Se sprema Divali. Najkomercijalniot indiski praznik sporedliv so bozik vo zapadniot svet. Site odat na kupuvaat pokloni i sareni lambi. Divali e praznik na svetlosta i bozicata Durga. Kade bev lani vo ova vreme?

Kade bi bila sega, dokolku ostanev vo Delhi?
Ne se nadevav deka prva konkretna glavna vest za Indija ke bide bash takva, ama sepak, toa e prokletstvoto na tie kraevi....go opisuvav Delhi kako bezbeden grad, sega poveke ne mozam...
Poslednata vest veli deka ima 50 mrtvi...ne sakam poveke da doznavam, no denes dolgo vreme ke gledam kako taa brojka se zgolemuva od minuta na minuta...google news mi e refreshiran na sekoi pet minuti, na sekoe raste...


Vo arhivata post za toa kako izgleda Paharganj koga nema bombi, onakov kakov shto denes ne e

четврток, октомври 27, 2005

Koga gi gledam niv

Ne sum shoumen. Tie ne sakaat soumeni, naviknati se na staromodni uciteli. Pomalce od mene gi kaznuvaat. Tesko e da se bide nastavnik vo ovaa zemja. Ja nemas taa volshebna prilika da izbrkash nekogo od cas. Tolku prekrasna moznost. Mnogu pati ja iskoristuvaa sprema mene.
Zaebi toa, ne sakam da zboruvam za niv. Sakam da zboruvam za niv. Tesko e toa shto tie voopshto ne me potsetuvaat na mene. A mozebi toa deka tie ne me potsetuvaat na mene e znak deka tolku mnogu se promeniv? Mozebi jas veke sum zaboravila kako e da se bide srednoshkolec. Koja trauma e toa? Koja bolka i radost. Kakov volsheben i zatvoren za autsajderi e toa svet?
Mal test na mojata memorija:
Koga bev sredna-skolka mojot svet bese hermeticno zatvoren. Ziveev vo vakum, iako mi se cineshe deka sum otvorena za sekakvi predizvici. Vo sushtina jas bev centar i sonceto se vrteshe okolu mene. Mi nedostiga taa iluzija.
Znaev da se distanciram od bukvalno se. Samata si bev dovolna, mojot svet gi ispolnuvashe site moi potrebi. Mojot svet se sostoeshe od kafinja vo Visage, kombiniranje na pari za poveke piva, mojot simpatija – nikako ne mozev da dotram do nego, lovenje na muzika (a toa bese osebeno teshko bez kazaa i kablovska) i knigi. Glavna i osnovna preokupacija bese izleguvanjeto navecer. Oblasta okolu crkvata sv. Dimitrija bese mojata petocno-sabotna destinacija i sekoj vikend ne pominat na toa mesto beshe za mene izguben i beznacaen. Pominuvav niz sekakvi fazi, periodi, dekadi i epoki. Pominav niz fazata na patenjeto na verter, paradoksot na diogen, patetikata na Karenjina i pasivnosta na stranecot. Napraviv frka koga rekov deka Edgar Alan Poe e podednakvo plitok i komercijalen kako Stephen King. Nesakajki nikade da pripagjam stanav cinicna kon se okolu mene. (dodusha, za toa poslednoto, yebiga, imav pravo)
Razbrav, dosta rano....treba da se bide samokriticen. I me nervirashe nedostatokot na samokriticnosta kaj drugite. Me nervirashe toa deka vo moeto shkolo preku nok site stanaa umetnici. Naednash 50 dushi napisaa drami, drugite gi reziraa i glumea, treti pisuvaa nekakvi si recenzii na knigi a cetvrti si zamisluvaa deka znaat da pisuvaat poezija. Najlosho beshe so tie shto mislea deka se razbiraat vo muzika, najpoveke mi smetaa bidejki se osmeluvaa da pushtat muzika onamu kade shto odev.
Mojot osnoven problem beshe vo toa shto bidejki nishto okolu mene ne mi se dopagjashe, ne sakav da napravam promena, bidejki smetav deka i toa shto ke go napravam jas ke bide podednakvo smeshno i plitko. Na toj nacin sekoe vozmozno mladinsko zdruzenie, inicijativa, debata, pretstava, vesnik, grupa bese bez nikakva vrednost za mojata srednoskolska milost. Mojata osnovna greshka. Sepak, mojot cinizam se proslavi i mnogumina me konsultiraa za mnogu raboti, posle toa se kaea, bidejki normalno, ne im kazav nitu eden pofalen zbor.
Vo meguvreme jas i ponatamu go imav istiot svet. Glavnata opsesija se sostoeshe vo moeto izleguvanje posle 2 na polnok. Za da izmolzam izleguvanje do pokasno izmisluvav deka odam na sekakvi vozmozni koncerti. Na toj nacin jas „bev” na nekolku koncerti na Dule i Koki, Kuku Lele, Rebeka,Vlado Janevski, Knez, Alen Islamovich itn. Vo sushtina vo toa vreme bev vo Underground, Spila i AO na Bushava Azbuka, PMG i Massiva. Nekojpat vnatre bevme samo nekolku dushi, i togash beshe najubavo...Se druzev so luzeri koi nekojpat bea nad 10 godini postari od mene, sedev na masa so sekakvi lugje, pocnuvajki od ubijci (incognito) zavrshuvajki na lugje od tipot na anegdotite na Bukaro. Se beshe normalno. Se beshe ednostavno i cisto. Ponekojpat si mislam, kako sum ostanala zdrava i normalna posle site psihopati koi sum gi smetala za normalni lugje....i ete tuka pocnuva stareenjeto...

Posle toa si zaminav. Naednash se okolu mene stana normalno. Okolu mene imashe eden kup lugje koi voopshto ne gi interesirashe nikakva inicjativa, nikakva avangarda, nikakva ljubopitnost kon svetot, nikakvo kafe posle casovi i nikakvo ostnauvanje posle 2. Mojot svet si zamina i iscezna vo nepovrat.
Stanav student.
Posle toa pocna da me interesira kako da preziveam do prvi, na ljuboven plan bev i sum srekna taka da toj aspekt isto taka iscezna, psihopatite i luzerite se sokrija vo marginite kade shto i pripagjaat, nikoj ne me proveruvashe koga se vrakam doma i nikogo ne go interesirashe shto mislam za negovata poezija.
Raat.
Prestanav da imam pricini za bunt. Se shto mi smetashe se izgubi a site precki pocnaa da se pojavuvaat isklucivo vo mene. Za nekoi beshe veke kasno, nekoi me drzat vo napnatost, fala mu na boga. Bez niv e dosadno.

Ne sum soumen. Tie ne sakaat soumeni, gi imaat na mtv. Nema shto nemaat videno, se ima na televizija. Ne znaat shto e da ocekuvash, za se ke gi informiraat preku poraka. Ne znaat shto e zboruvanje na fiksen telefon, razgovaraat preku komunikatori. Rokot kojshto go slusaat veke e odamna mrtov, i za mene. Regeto na koe shto se nishaat im nudi eftina filozofija na koja shto nikogash nema da i bidat verni. Nemaat za toa vreme. Treba da se spremat da bidat del od trkata na gluvci.
Toa e osnovnata razlika pomegju mene i niv. Jas vo trkata vlegov sega, kasno, tesko mi e, ne znam da se snajdam. Vo trkata nema spontanost, kreativnost, tamu ima samo gazenje i ucenje na toa shto ke bidi na maturski ispit. Nema potreba od izjavi za toa shto za niv pretstavuva Verter, vazno e toa kakva uloga Gete odigral vo istorijata. Nema potreba da se bide subjektiven. Nikoj ne go interesira shto mislat tie, vazno e shto treba da se nauci za matura. Vazno e da se studira informatika oti toa nosi najpoveke moznosti za emigracija.
Da bev srednoskolec denes nikoj nemashe da gi ukradi moite nacrtani portreti na Jim Morisson i John Lennon.
Ne znam duri nitu dali ke gi nacrtav.

Ne znam dali mi e zal za mene ili za niv. Dali e povazno nekogash ili sega. Dali e vozmozno da sporeduvam, dali mojata sporedba e fer?

Koga bev vo Goa i se nasmevnav na Ania od pred nekolkute godini. Taa mi vozvrati.

петок, октомври 21, 2005

Poland is a happening place part n

(ili what’s up in EU?)

Vaka
Posle parlamentarnite izbori vo mojata vtora evropskouniska tatkovina, zemjata na najniskite ucitelski plati i loshite pajki, sleduvaat, proprateni sekako so seopfatniot paraliziracki strav na hickokoviot kosmar koj na site ni se zakanuva, PRETSEDATELSKI IZBORI. Sleduva nivniot pointeresen del tn VTOR KRUG
Kako shto vo Germanija imame koalicija na Jamajka taka vo Polska imame koalicija na Pajki. Veke se znae koj pobedi. Ke pobedi PAJKA!
Kandidatot broj eden se vika Lech Kaczynski. Istiot e veke dobro poznat na citatelite na ovoj blog kako gejomrzec i ksenofob. Za nego glasaat dobrite poljaci, isto taka opisani i poznati na redovnite citateli (referenci na krajot od postot) vo prezimeto na kandidatot br. 1 se krie zborot pajka. Na makedonski bi se vikal PajkovskiJ...toa e nasata prva pajka.
Kandidatot broj dva se vika Paja Patak, a oficijalno – Donald Tusk. Veke mozete da zaprimetite za shto se raboti, neli?

Shto i da e, pator ke da e...edniot go deli svoto jajce so brat mu bliznak, isto taka glasna pajka a vtoriot ima slicna dikcija so imenjakot mu sozdaden od cicko Walt Disney. Prviot ima golema uloga vo lecenjeto na kompleksi na debelite niski prestsavnici na mashkiot pol – t.e od negoviot uspeh proizleguva porakata – i ti debelo malo coeche mozesh da bidesh the president of the R o P.
Pajkolandija.

Osven toa vo Polska ni se sluchi najorginalniot teroristicki napad na svetot. Amsterdam moze voda da ni nosi. Manhatan e dosaden kako tretoklasen technicolor film.

Ama...bidejki nemam reporterski talent procitajte si sami od
OVDE

среда, октомври 05, 2005

happy birthday to you , HAPPY BIRTHDAY DEAR BLOG HAPPY BIRTHDAY TO YOU...ostarevme, cetiri godini na blogspot...ajt, neka ni se mnozat, i drushtvoto neka se zgolemi...nemam pivo...pih! Posted by Picasa

ne recenzija, ama komentar

Pred nekoja godina si go zedov polskiot prevod na „clorkwork Orange” so polski bukvalno-preveden naslov – Navien Portokal. Prevodot e napraven od eden cicko koj se vika Robert Stiller. Toj cicko tvrdi deka e lichen prijatel na pisatelot na knigata. Osven toa vo predgvorot na knigata kazuva deka prevodot e napraven so fiktiven i eventualno futuristichki jazik na polskata mladina. Polskata mladina, na koja shto spored preveduvachot, bi trebalo da i pripagja i naratorot Alex vo bliska idnina ke zboruva na jazik koj shto ke bide totalno izoblicen i skoro i nerazbirliv vo deneshno vreme. Vo nego ke preovladuvaat zborovi pozajmeni od jazicite na zemjite od koi shto Polska primila najgolemo vlijanie vo nejzinata istorija. Najpoveke zborovi ima prezemeni se razbira od angliskiot jazik, isto taka se pojavuvaat germanski i ruski vlijanija. Preveduvachot ima napraveno 3 ili cetiri verzii na prevodot na CO. Prvo, ushte vo vremeto na komunizmot, ja prevel knigata na rusko-polski jazik za potoa, vo vreme na ragjanjeto na novata polska republika, da ja smeni so akcent na germanskiot jazik. Posledniot prevod e meshavina na tri jazika, so najgolem akcent vrz angliskiot jazik. Se razbira, zborovite se polonizirani i koga se cita bez ogromna koncentracija mnogu e teshko da se razbere shto sakal pisatelot da kaze. Nema da navleguvam dali e dobro ili losho da se pishuvaat prozni (ili bilo) kakvi dela namerno napishani za jazik kojshto bara mnogu golem napor za razbiranje. Ke kazam samo deka smetam deka ovoj covek, preveduvajki ja CO napravil genijalen prevod, pa kolku i da se cini tezok za citanje istiot.
Ideata na preveduvachot ne e orginalna. Cudniot i futuristicki jazik se pojavil i vo orginalnoto delo na Anthony Burgess. Jazikot na kojshto e napisana knigata e narecen NADSTAT i e meshavina od angliski, ruski i sleng.
Interesni se iminjata na glavnite anti-heroi. Spored ovaa strana imeto na Alex treba da ima neshto slichno so Aleksandar Veliki, ili pak, na nekakov nacin, da oznacuva covek bez zakon, zakon isklucivo sam za sebe. Za iminjata na sporednite likovi, prijateli na Alex se smeta deka mozat da imaat rusko poteklo.

Za shto se raboti vo Clorkwork Orange?
Prvo – se postavuva prashanjeto za moralnosta na covekot. Dali e toa neshto shto e vrodeno ili neshto koe shto se steknuva so tekot na zivotot. Dali vo isto vreme e vozmozno da se bide dobar i losh. Dali, vistinski zol covek moze tuku taka da se vklopi vo sekojdnevieto. Alex e poln kontroverzii. Toj e lider na svoeto stado (iako stadoto vo tekot na akcijata se buni). Toj se smeta za najsposoben pomegju niv da bide lider. Pravoto mu se dodeluva spored faktot deka e najsilen, najzloben a istovremeno i najpameten megju site. Mnogu e teshko da se mrazi Alex, bez razlika dali se cita shto toj preku Burgess nas ni kazuva, ili pak go gledame negoviot zivot preku Cubrick ili reziserot na pretstavata Jan Klata. Teshko e i da se bide negov simpatizer, gledajki kolku krv ima na negovite race. No sepak, ona shto ne stava vo dilema pomegju prvoto i vtoroto e nacinot na kojshto Alex e tretiran (zloto koe shto nad nego e izvrsheno) a bogami i toa deka Alex e sposoben za izlivi na covecnost i znae da doceni ubavina (ovde, negovite odnosi so roditelite i negovata ljubov kon muzikata na Betoven)
I se razbira ne se raboti samo za toa...
Istorijata na Alex ni dava mnogu do mislenje. Edna od rabotite koi shto pagjaat na pamet e moznosta za izborot pomegju dobroto i zloto. Dali e podobro da se bide iskreno losh ili dobar, samo zaradi toa shto taka ni e nametnato. Koj izbor e podobar za opshtestvoto a koj e podobar za individuata. Do koj stepen individuata ima pravo da resava sama za sebe, kolku sme sami a kolku zavisime od drugite....i milion kataljon drugi tezi, temi i idei

Nareden nacin na otcituvanje na CO e mnogu poblizok, vecnata igra pomegju plebejstvoto i burzoazijata, siromashnite i bogatite, kapitalistite i proletercite. Na Alex ne mu e ponudeno nishto, nema izbor, opshtestvoto ne mu ponudilo neshto shto za nego bi bilo dobro za prifakanje. Nishto, osven moznosta za nasilstvo. Od druga strana, istoto opshtestvo go zarobuva Alex i toj (vo pretstavata) stanuva obicna kukla, koja igra vo grandiozen teatar so prekrasni lozi i kade shto burzoazijata aplaudira na negovite obidi da se prilagodi, so ili bez negov izbor.

Vo vrska so pretstavata, scenografijata beshe prekrasna. Scenografot napravi da publikata se custvuva kako voajer koja shto vo sekoj moment dzirka niz tugj prozorec, tarasa ili niz izlozite na Korova Milky Bar. Najvpecatlici se krajnite ceni kade shto teatarskata publika e nasproti burzoaskata, od drugata strana na scenata. Se raboti za eksperiment vo i nadvor od scenata.
Pretstavata nalikuva pred se na strip, vo nea ima dreclivi boi, neonki, plastika, old school muzika – preglasna. Boite, zvucite, duri i samite akteri se opasni, se cini vo sekoj moment mozat da izlezat od scenata i da ja napadnat publikata. Mnogu gledaci se drzea cvrsto za stolicata vo momentot koga nad Alex vrshea operacija:- )


Se na se, volshebstvo, shto znaci, deka pocesto treba da odam na teatar, shto znaci, deka vredi da se dadat pari za bilet za spektakl kojshto ke gi napolni tvoite rezervi za estetika i refleksija naednash. Teatarot ja ima taa mokj da te napravi ne samo obicen gledach tuku i ucesnik vo realnosta koja shto ti ja prezentira. Se razbira, samo dobriot teatar. (malku pati sum izlegla voodushevena, najcesto mi se prispiva i edvaj cekam da zavrshi...no isklucocite se pametat cel zivot)

недела, октомври 02, 2005

eve i za vas

igrajte SUDOKU ovde a i na mnogu drugi
mesta

samo ve predupreduvam, toa e delo na satanata!!!!

sudoku sathurday and sunday

Prvo zboruvav so dve mladi majki. Dvete pomladi od mene. Ednata mi pokaza luzna od carski rez. Prvata si otide doma vo 23, drugata polovina chas podocna.Potoa nekoi ameri sakaa da go dopijam nivnoto pivo, ne mozhele poveke. Posle toa zboruvav so nekoi nepoznati lugje za toa kade ima najeftino jadenje vo Wroclaw, i vo koi pierogi ima poveke sirenje.
Posle toa, na primer, me prashuvaa shto bi se slucilo dokolku nekoj moj ucenik bi me sretnal navecer vo nekoj klub. Im odgovoriv deka nema shansa, bidejki vo mestata kade shto jas odam ne vleguva nikoj pomal od 21 godina, demek.
Vo meguvreme slegov dolu, i pushtija Prodigy, i sfativ deka nemam igrano na Prodigy od dalechnata 99ta, i taka, sega imam vo 2005. toa vo stvarnost beshe dozivuvanje na vecerta. Podiumot se ischisti, lugjeto gledaa shou vo traenje od 15 minuti. Posle toa go dopiv pivoto od amerite i go napushtiv mestoto so cutsvo deka izvrshiv skvernavenje.
Najposle otidov vo Maniana. Amerite imaat obozavateli. Site im kazuvaat vo kolku prekrasna zemja ziveat. Se nashol i nekoj od Kanada. Samiot zbor Kanada predizvika strahopocit kon novodojdencite na masata. Dobija pokana za zurka. Polskiot del od drushtvoto se ispijani i si otide doma. Polsko-makedonskiot del od drushtvoto (dva clena) prvo go dopija pivoto i potvrduvajki deka vecerta e cudna, isto taka si otidoa doma.
Cekajki na noken avtobus resavav Sudoku. Tolku mnogu se vnesov shto ne sakav da slezam na mojata postojka. Sabajleto resavav Sudoku od 12-14. Otide denot po gjavolite. Vikendite se prekratuvaat koga covek ima vo raka cela kniga so sudoku. Sudoku e delo na satanata.
Posle toa si mislam, zoshto da pisuvam pismena na kompjuter i da ja pecatam i kopiram...po gjavolite, jas nekako zavrshiv sredno so prepisuvanje na prasanja od tabla...opravdanie za izgubenoto so Sudoku vreme.


Ej, a denes vecer ke odam na teatar da go gledam Clorkwork Orange...recenzija, se nadevame, ako ne me fati napad na mrza – utre.

петок, септември 30, 2005

Hey Nostradamus!

Prvo zboruva Sheryl. Za nea coveshtvoto se razlikuva od se preostanato shto zivee na ovoj svet samo po toa shto e sposobno svesno da pravi zlo. Sheryl sigurno znae za shto zboruva, taa e mrtva. Vo sustina, taa e svesna deka umre, se naogja vo nekoja cudna sostojba pomegju zivotot i smrtta. Znae deka taa sostojba e preodna. Smirena e, okolu nea e belo, do nea dopiraat samo molitvi. Molitvi, koi cesto ja spomenuvaat nea. Sheryl sigurno znae za shto zboruva bidejki beshe ubiena vo masakra vo nejzinoto sredno ucilishte. Umira vo racete na nejziniot taen soprug Jason. Umira drzejki tetratka na koja shto pisuva : god is nowhere. God is now here. Taa tetratka ke ja napravi podocna svetec.
Potoa zboruva Jason. Tie dvata sakaa da vodat ljubov. Spored nivnata religija za da go storat toa moraa da bidat vo brak. Letnaa od predgradijata na Vankuver do pustinata na Las Vegas kade shto se vencaa. Posle toa site znaea deka pravat nelegalni raboti. Nikoj ne znaeshe deka toa im e dozvoleno. Planiraa idnina. Sheryl veke beshe trudna. Nejzinoto bebe otide zaedno so nea. Jason pishuva ispolnet so strav i nesigurnost. Posle nesreken splet na okolnosti toj bese obvinet za ubistvata vo negovoto ucilishte. Iako se dokaza deka ne e povrzan so niv, somnezite ostanaa. Site se svrtea od nego, roditelite na Sheryl, negoviot tatko – viktorijanski arogantniot, bezdushen no ubeden vo svojata bezgreshnost, Reg. Negovata majka potona vo alkohol. Negoviot zivot se vrti okolu igranje na bilijard i redenje plochki. Jason e alergicen na se shto zavrshuba so –aine. Ko ke ispie malce poveke ne pameti shto se slucilo. Bash toj gubiotok na memorija ke go napravi da iscezne zasekogash. Jason pishuva za svoite vnuci koi se vo sustina negovi sinovi. Osven nego i zenata na negoviot mrtov brat nikoj drug ne znae za toa...

Se ova shto dosega go prenesov za dejstvoto na Hey Nostradamus od Douglas Coupland zvuci kako spanska serija. Vo 250 stranici na ovoj cuden roman ima mnogu taga, izgubenost, potraga po svetost i spokoj, obichna covecka zelba za sreka. Cetvoricata naratori na HN se povrzani vo greshen krug vo koj se mozelo da bide prekrasno dokolku

a. Bog bi bil dobar i praveden kako shto im kazuvale koga bile mali
b. dokolku zivotot bi bil kratok. Koga zivotot e kratok covek nema vreme da taguva. Se se slucuva naednash, nema vreme za gubenje na verbata vo idealite. Se umira brzo. Se stanuva svetec, kako Sheryl.

Mojot prv Coupland sigurno nema da bide posleden. Nema poveke da pisuvam zoshto, samo ke ja citiram (kako shto ne ucea vo osnovno, koga ke pisuvavme obrabotka na lektira) ideata na HN, stranica 91, zboruva majkata na Jason i Kent, svekrvata na Sheryl, nesudenata svekrva na Heather, soprugata na Reginald...

Hey Nostradamus! Did you predict that once we found the Promised Land we’d all start offing each other? And did you predict that once we found the Promised Land, it would be the final Promised Land, and there’d never be another one again! And if you were such a good clairvoyant, why didn’t you just write things straight out?What’s with all the stupid rhyming quatrains? Thanks for nothing.

p.s pomalce od tri pati mi se slucilo da placam na posledniot pasus na nekoja kniga. Denes se sluci tretiot pat. Krikot na Reg go narushi moeto mirno popladne. Iako, toj krik, za nego sigurno deluval smiruvacko.

недела, септември 25, 2005

samokritika

Blogot na ania e tapa, barem vo posledno vreme. Ne deka nekoj posebno me ima iskritikuvano no sepak gledam deka e tapa i deka egzistira vo najmala raka na stara slava. Brojot na komentari e drasticno namalen, me vagjaat od blogrolovi, ziva depresija. Nitu za Indija poveke ne pisuvam od pricini shto veke mi stanuva pateticno. Za Polska isto taka ne pisuvam, denes ke odam da glasam pa ke vidime shto ke izleze. Opisaniot pred nekoj mesec gradonacalnik na Warszawa sega kandidira za pretsedatel, negovata partija nema da pobedi no sepak ke vleze vo vladeacka koalicija. Nejse, ionaka ke ja napsutam drzavata vo rok od 3 godini, forever.
Back to blog being tapa.
Nemam vreme da napravam nov dizajn. Nemam instalcionen disk za windows da vovedam kirilicna poddrshka, imam konvertori na zlatno.com, no vrskata mi pagja sredno na sekoi 10 minuti osobeno, spored marfieviot zakon, koga treba da postiram, i kako rezultat za da konvertiram eden post gubam nervi. A nervite, velat, se gubele nepovratno.

Za nekoja nedela blogot ke napolni 4 godini. Ne mislam da go zatvoram, ne mislam da go smenam drasticno no nekoja do promena sigurno ke dojde vo blisko-dalecna idnina. Sega mozam da najavam post za Makedonija, preveden od mene, objaven vo polskite mediumi...najavuvam osvrti kon raboti koi me preokupiraat denovite, malce knigi, pomalce filmovi, voveduvanje na esenski spleen...od nego nema begstvo.

Idnina? Ovoj blog sigurno nema da ima poveke ili pomalku poseti od sekogash. Nekoi od redovnite citateli ke me napustat, ke dojdat i nekoi novi. Idninata sigurno ke reflektira shto vo nea ke se slucuva so mene, sigurno, kako i do sega ke vlijae na mojata sposobnost za koncentracija i izlivi (ili ne) na entuzijazam. Blogot nema nikogash (kako shto ne bil i dosega) da bide provokativen, besen, ogovaracki, depresiven, hipersreken, filozofski, planiran, objektiven, politicki-popraven, monotematski, bez stilisticki i pravopisni greski....

Blogot ke ostane spontan, optimisticki, refleksiven, interaktiven, otvoren za sorabotka pod mototo - peace, love and prosperity, zatvoren za koalicijata – spam, troll and flame, hronicno digresiven, manijakalno-depresiven, proleten, leten, zimski, esenski...bez reklami i bez nasilstvo.

tuku aj shto go tupam, ke si vidite i sami...cim navratite, ako navratite...internetot e skapa rabota, sepak.

понеделник, септември 19, 2005

сабота, септември 17, 2005

the making of a legend

U ime sve nas iz osamdeset i maksimum prve...

Koga bev osnovno bev mnogu jak poet. Dodusa, sekogash nekoj drug bil pretsedatel na literaturnata sekcija ama jas bev definitivno nejzin pocesen clen. Vo vrska so „tvoreshtvoto” mozam da kazam samo deka beshe sporedno, najbitna rabota bea literaturnite citanja a niv gi imashe vo izobilstvo. Devette osnovni ucilishta i 5-6-sredni koi egzistiraat ovde, drushtvoto na pisateli, sekakvi vidovi na mladinski organizacii (iako vo mnogu pomal broj otkolku sega), biblioteki, drzavni natprevari...seto toa dovolno da ne se bide na cas najmalku ednash nedelno. Dodatno, se napraviv voditelka na ucilishno radio, shto znaci deka sekoj ponedelnik po nekolku casa snimav emisija koja shto se emituvashe (i dosaduvashe) naredniot den. Osven toa glupavi sekcii po angliski, pa hor, pa ushte eden hor, ne sum bila normalna. Posle toa se opametiv i se otkazav od bilo kakva vanskolska aktivnost (so isklucok na epizodna uloga vo eden tamu vesnik skolski i nekolku lokalni)...za koja shto i bash nemalo nekoi priliki ponatamu...
Propali antitalent.

No sepak, najgolem hajlajt bese ucestvo na eden imbecilen lokalen tv kviz so naslov dzvezdicki...togash preminav vo legendi. Garant do den denes kazuvaat anegdoti za toa kako go izblamirav celo skolo.

Vo kvizot se natprevaruvaa osnovni ucilishta vo nekolku kategorii: opshta nekultura, nekoi kvazi igri bez granici, pretstavuvanje na mladi talenti i ostanati pulsi kviz . Jas ja imav taa nesreka da me odberat da go pretstavuvam nivoto na znaenje vo taa prokleta prva rubrika. Zadacata- banalna, ti postavuvaat prasanja (zemeni od bestsellerot Iljada Zoshto Iljada Zatoa) i ti na toa treba da odgovarash so Da ili Ne.

Den prvi, rubrika prva,prasanje vtoro ili treto – dali sonceto se vrti okolu zemjata?
Genijalnata Ania e presrekna, prasanjeto e boza, dobro kako mozat tolku lesni prasanja da postavuvaat, shto si mislat tie deka sum imbecil, neka ne se zezaat. Ania kreva raka i zamaena od site tie misli shto i se provrtea niz glavata go veli sudbinskoto DA ....i preogja vo istorijata.

Naredniot den simulirav deka sum bolna za da ne odam na ucilishte no za zal za moite roditeli ne postoeshe takva opcija i taka so crveni obrazi, skromno i tivko vleguvam vo moeto osmo cetiri (ili sedmo beshe, nejse), se vovlekuvam na pretposlednata klupa i kutam, isto kako da ne postojam, isto kako da me nemalo nikogash. Za zal, mojata strategija propagja vo rok od 2 minuti. Site mozni nastavnici, site ucenici, pa duri i tie kopilinjata od oddelenska nastava ne se kolebaa vrz mene da go isturat svojot gnev – kako mozeshe da bidesh tolku glupava!!!Koj sme pratile da ne pretstavuva, sho se pikash po kvizovi ko ne znaesh osnovni raboti, kako si stignala do osmo oddelenie, kako imash petka po geografija, odi ubi se....itn itn

Taka, go preziveav denot, se vrativ doma, i resiv da spremam odmazda.

No sepak, istorijata vo mojot slucaj ne se povtori. Vo rok od dve nedeli imashe finale. Talentitie i sportistite sepak go isturkaa moeto ucilishte kon pobeda so kremskoto Goce Delcev (so koe shto imase najpoveke tepacki, osobeno koga ke se najdevme na nivna teritorija – sirok sokak, ili tie na nasha- ama shto bi barale tie gore...vo globala tepackite bea zensko-zenski bidejki imashe eden kup lokalni fraeri ili na nashki sankurinja koi shto gi ostavile svoite gocedelcevski zenski za smetka na nekoja klimentohridska)

Finale – den prvi, rubrika prva, pak me pushtija da odam, moralo da bidat istite. Site me gledaat prvo, mi se zakanuvaat so kotek, so nekanenje na zurki, so nemanje na partner za polumatura, so frlanje na canti niz prozorec...uzasno brutalni vreminja bea tie.

Voditelkata na televizija Orbis ima ovca volna tamu kade shto bi trebalo da ima kosa i drecliv roze karmin. Nejzinite pomoshnici se debeli i imaat bubuljici. Studioto e zeshko, vnatre redovno vleguvaat macki, kucinja i patnici namernici....3,2,1, akcija.

Znaci, voditelkata, tolku prekrasna i mila, tolku ubava i sakana. I ledena i medena, mi go spasi obrazot. Sosema nesvesno go svrte livceto na koe shto gi cuvashe prasanjata (i odgovorite) kon mene, vo momentot koga ja prasuvashe drugata ekipa (osudena na poraz koj nikogash nema da si go prosti). Vo toj moment gi vidov site magicni prasanja. Sodrzinata bese sporedna, ona koe shto beshe bitno beshe brojot na prasanjeto a ona koe shto bese presudno mozev da go vidam bez najmal napor- da i ne...zaokruzeni so marker! zolt!! HA!

Nabrzina mu gi sepnav na mojot partner nekolkute brojki so odgovorite koi gi zapametiv, da ne zgreshi slucajno neshto pa da go snajde mojata sudbina. I togash pocnavme.

Ania – prasanje 3
Ovca Volna – drn drn drn bla bla bla katakumbi drn drn
Ania – Da
Ovce Volna – tocen odgovor !!1

Luzerska ekipa – prasanje 4
Ovca Volna – izvozot na zito vo drn drn drn drn e tolku i tolku
Luzerka ekipa – Ne
Ovca Volna – nazalost opet krivo.

Ovaa postapka se povtori tocno 5 pati vo tekot na traenjeto na programata. Rezultatot beshe pet nula za mene. Ovcata volna za mnogu kratko vreme skonta deka lazam, kradam i imam voshki, no bese veke kasno, mojata short term memorija imashe ovojpat se registrirano i moeto ime se vpisa so zlatni bukvi vo istorijata na OU Kliment Ohridski.
I licno direktorkata mi cestita, i site mi se izvinija, i mi kupija sokce vo tetrapak, i mozev da igram na fliperi posle casovi preku red, i ja pominav sestata staza...

Oni mene!

Aha, naseto ucilishte izgubi toj den, ne pobedivme vo finaleto...no sepak...toa mene ne me interesirashe ama ich...
Moral? – prepisuvanjeto e legalno togash koga nikoj ne moze da ti go dokaze sprotivnoto! Childhood is brutal! Ako ne mozesh da gi pobedish, zaebi gi! Tolku od prilika....

четврток, септември 15, 2005

od dnevnikot na gradskata ucitelka

Ete, utre pominuva mojata prva rabotna nedela vo nova sredina. Povtorno se sluchi najloshoto...apk predavam, ovoj pat sepak napreduvav. Rabotam vo svojot roden grad i mozham da odam na rabota so tramvaj, a i napreduvav i vo toa shto sega predavam vo najstarata gimnazija vo Wroclaw, shto ne znaci deka e stara i vo polu-raspadnata sostojba, shto znaci deka na sekoe prosecno 15 minuti se obiduvam da ja otvoram vratata od gabinetot kade shto treba da go oddrzam casot. Vtora rabota e toa shto samo ednash nedelno pocnuvam vo 8 spored toa, nema poveke stanuvanje vo 5, si stanuvam vo 8 kako normalen covek i epten toa mi godi. Treto, rabotam na smetka na drzhavata, taka da zarabotkata e priblizna so taa vo Makedonija, shto e mnogu losho, i shto znaci deka ova rabotno mesto ne ostanuva moe edinstveno, i deka pak ke go rabotime od 8 do 18, ama ako, trpime se.

Rabotata mi odi ubavo vo site 6 klasa vo koi predavam so eden isklucok. Zaradi toj isklucok od ponedelnikot do sredata imav glavobolki a denes i utre odam na rabota so mirna glava bidejki gi nema na rasporedot. Isklucokot se vika Ie.

Isklucokot se sostoi od 15 razgaleni ucenici na vozrast od 16 godini koi od samiot pocetok resile da se zaebavaat na cas po angliski. Isklucokot od samiot pocetok ne reagira na nishto i isklucokot e sosema siguren deka vo srednoto obrazovanie toj ima isklucivo prava i nikakvi obvrski. Kon isklucokot nemam nishto licno, sigurno se dobri deca koi imaat losho sfakanje za nekoi raboti, no sepak, izgleda ke treba da se vooruzam i da trgnam na vojna. Se poradi eden proklet isklucok, a mozeshe da bide tolku ubavo, so povremeni grmezi i vrnezi. Se sluci bura.
E sega, vo vakvi momenti mnogu mi e krivo shto ne rabotam vo Mk. Dokolku na primer vo gimnazijata Josip Broz Tito vo Bitola bi imala takov isklucok, fino lepo bi izbrkala dvajca od cas, bi im zakachila neopravdan, bi gi stanala za ocena, bi im stegnala po eden nedovolen, moznostite za torturiranje bi bile beskrajni. Bi stanala strashna, gnasna, odvratna, grda, debela, isfrustrirana profesorka nasiroko i nadolgo ogovarana vo gimnaziskite hodnici, no mene ama ich nemalo da me boli za toa.

A vaka, isklucokot e semoken. I demek, treba da si igram dangerous minds i da si zamishljam deka sum Misel Fajfer. I demek, jas sega treba da mislam, kakvi strategii da upotrebam za kopilinjata da se smiluvaat i na primer da se odnesuvaat barem 10% od ona shto treba da znaci odnesuvanje za vreme na cas. I znaci, toj iskluchok treba mene da mi bide problem vo zhivotot.
Ha! Vojna ili mir. Diktatura ili demokratija. Liberalizmot propagja koga e vo prasanje vospituvanje za mnogu kratko vreme, anarhijata ne e dozvolena a demokratijata ne uspeva. Voveduvanje na smrtna kazna za zhal ne e opcija, ne smeam da mavam so prachki i ne smeam da brkam od chas. Za da stojat vo kjosh sepak se golemi.

I shto da se pravi so takvo zaebano stado? Ili aj, da ne gi tretirame kako ovci, shto da se pravi so takvi mladi nadezhni mladi lugje koi sigurno sakaat da nauchat angliski, no ne znaat toa da go izrazat. Kako da im se pomogne vo nivniot pat kon drzavnata (teshka) matura? Zoshto jas se zamaram so pishuvanje na vakvi postovi?

It’s a tough job, but someone’s got to do it

p.s vo Polska, najteshkata kletva e „da dade gospod da ucish tugji deca.” Me fati.

недела, септември 11, 2005

nema kraj...








ete gi i levo:)) a ke ima i ushte...ne deka ja otkriv amerika ama pet godini blog bez buttoni ne go biva:)

петок, септември 09, 2005

teddy-bear camp!!!


Se sekavate na dzudzeto od filmot za Ameli koi shto proseta po celiot svet i od sekade mu prakashe razglednici na svojot sopstvenik?(mojata omilena slika- taa od Moskva)
Istoto moze da mu se sluci na vashiot najdobar domasen prijatel- vasheto meche. Go sakate li vaseto meche? Se custvuvate li posebno privrzani kon nego?
Vaseto meche e tolku prekrasno, sekogash e tuka koga vi e potrebno. Vi pomaga da zaspiete, ve pregrnuva koga placete, go nosite so sebe vo stresni situacii...

SEGA IMATE NESEKOJDNEVNA PRILIKA DA JA VOZVRATITE VASATA LJUBOV!!! Zablagodarete mu se na vaseto meche! Ispratete go na letovanje vo Minhen!

Ekskluziven kamp za mechinja vo Minhen vo traenje od edna sedmica

Vaseto meche ke bide vo sigurni race. Ke go prosetame po site prekrasni mesta koi treba da gi vidi vo Minhen. Ke go napieme vo Hard Rock Cafe, ke go masiraat najdobrite prostitutki. Ke go naranime so poznatite bavarski kolbasi. Vaseto meche moze za edna nedela da gi nauci osnovite na germanskiot jazik!!!

SETO TOA ZA samo 149 EVRA!!!

Se razbira vaseto meche ke se vrati od letuvanjeto na svojot zivot so foto-album i sertifikat za ucestvo na ekskluzivniot i edinstven svetski kamp za MEChINJA!!!

Jas bi sakala da go pratam mojot Pikachu na surfing vo Kalifornija i moite vinski sisinja da gi posetat svoite prijatelki vo juzna Francija...eeeh, kolku mnogu idei za biznis ima na ovoj volsheben svet


Sosema P.S
Ili...epten nadvor od temata...

Ovoj tekst bese so najgolemi nameri da stane kirilicen no za zal kirilicniot konvertot na Panta Rei se isklucuvase dodeka jas se brkav so Ch-to i Sh-to na nego....posle 3 brishenja mi se smaci i zaradi toa se vrakame kon starata i losha latinica...ako ne vi odgovara, pratete mi windows me so kirilicna poddshka pa ke instaliram

среда, септември 07, 2005

kaj site tamu i jas:)

da ne ostanam slucajno pokuso...em ime, em prezime


Artificial Networked Infiltration Android


a ova vtoroto e podobro...krazybalkan ne bese primen za cyborg...smrk:(


Artificial Networked Android Manufactured for Accurate Repair and Immediate Assassination

сабота, септември 03, 2005

nejzinoto visocestvo kravata

Делхи не ме пречека онака како што ми беше ветено. Се покажа многу брутален од почетокот па богами и се до крајот. Првото нешто што го го видов во него беше ништо. Буквално. Аман ме возеше по пусти нерамни патишта и од време на време имаше по некоја палма. Ама само од време на време. Во главно, дрвата покрај патот не беа ништо посебно. Првите крави. Кравите не се културен шок за мене, растена на ќошот од Битола. Многу често крави, овци и коњи паселе пред мојата зграда. Овчарите го бркаа моето куче кога го шетав во тревникот позади еден од најпознатите битолски хотели кој просторот го дели со пензионерски дом. Разликата помеѓу Битола и Делхи беше во тоа што ова во Македонија изгледа невообичаено, т.е е нешто што нормално не се очекува да се најде во град (иако се наоѓа, и тоа повеќе од често) а во Индија, кравите се главни одлики на секое населено место. Освен, разбира се, центарот на Бомбај. (па која крава би сакала да оди таму?) За центарот на Бомбај ќе зборуваме во друга прилика а сега да се вратиме кон главната тема на мојата прва исповест за Индија- нејзиното височество кравата.
Како прво ќе кажеме нешто за физичкиот изглед на кравата. Основна разлика помеѓу, ете, да речиме, една македонска Ружа и индијска Дурга (божицата со исто име не би требало да ми се налути бидејќи обете се свети) е во тоа што Дурга има грб како на камила и е гангста гето урбан хај-фај хипик. Замисли ја Ружа на раскрница. Замисли го нејзиниот преплашен израз на муцката, нејзините растреперени облини и паниката што би ја зафатиле. Замисли ја сега Ружа како очајно мука и предизвикува сообраќаен хаос каков што гарант не можете да си замислите. Дурга е сосема поинаква. Таа е самостојна, зрела, практична и велат дека може да те благослови и да ти донесе среќа. Не знам дали сте свесни колку многу есеи за неа има напишано големиот Махатма Ганди. (а во зборот Махатма веќе е сокриено значењето- голем, тој е голем дупло).
Дурга има на грб на камила и во главно е прилично дебелка иако може да се најдат изгладнети Дурги но сепак, тоа се крави кои не знаат да еволуираат како што треба и следствено се во се помал број. Сега замислете ја Дурга на раскрсница, или, што може почесто да се најде во Индија, Дурга на кружен тек. Дурга никогаш не е сама бидејќи нејзиниот сопственик (да кравите во Индија имаат сопственици) ја пушта секој ден на улица заедно со нејзините другарки. Дурга заедно со Рада, Парвати и Кали се движат мрзоволно по точно средината на улицата. Дури и кога се уморни легнуваат да дремнат на среде раскрсница и воопшто не им смета гласниот сообраќај. Кравите во Индија не предизвикуваат хаос во сообраќајот од проста причина што хаосот во сообраќајот би постоел со или без крави. Во земја со еден билион жители хаосот е неодминлив елемент во кој и било аспект во животот. Не постојат пусти улици, не постои самотна прошетка по парк и не постојат места погодни за медитација. Индија, иако широка, долга и шарена, не е идеално место за возење со двеста километри (или колку и да е тоа милји) на саат и слушање гласно на сај транс. А кравите се само една од многуте причини за сето тоа.
Сопругот на Дурга беше една од најстрашните работи во Индија. Тој е помалку почитуван од сопругата, додека Дурга ужива нејзиниот сопруг црнечки работи влечејќи кочии, запрежни коли и застанати на нив селани, и нема шанси да гледа фудбал и да биде служен со пиво после работа. Еден типичен индијски вол е слабичок, бел и негов карактеристичен знак се неговите долги до бескрај рогови. Роговите му се долги и до цел метар и неговата појава предизвикува стравопочит кај сите учесници во сообраќајот. Многу е возможно да волот кој стои на семафори (понекогаш) веднаш до марутито во кое се возиш ти, само малку ја заниша главата и доколку си роден под среќна ѕвезда тогаш ќе се збогуваш само со стаклото од задната врата, земајќи во предвид дека си останал жив и цел. Авторката на постот е многу среќна. Воловите влечеле коли покрај туѓи марути-ја. Во оваа земја воловите имаат тежок живот и се на милост и немилост на своите Дурги.
Дурга дава млеко и заради тоа е почитувана и обожувана. Посетив неколку нејзини храмови во Карнатака а и во секој шиваистички храм треба да има барем по еден крава-идол. Во Насик пред еден од многубројните храмови се продаваше свето сено со кое после тоа се ранеа кравите поседувани од истите луѓе кои го продаваа сеното. Многу често може да наидете на редица на десетина коли кои на некој селски пат се приморани да застанат бидејќи возачот на првата во редицата кола решил да излезе од неа и да и се помоли и украси со гирланди. Дурга е исто така доживотно осигурана. Никој не смее да ја навреди и повреди. Телешко може да се порача само во Гоански ресторан. И тоа какво телешко...
Дурга сепак нема лесен живот. Иако сите ја обожуваат и украсуваат сепак многу често е оставена сама на себе. Се рани по контењери и многу често џвака пластика и најлони. После тоа Дурга боледува и умира во маченичка смрт. Во Индија постојат многу невладини организации кои се обидуваат да ги натераат луѓето да ги третираат кравите со повеќе почит и да ги хранат со треви. Дурга сепак, не може да влезе во парк или градина бидејќи тие се оградени со високи ѕидови а внатре може да влезе само човек и најверојатно некое паметно куче. Сепак, секое осамостојување е тешко.

петок, септември 02, 2005

smrtta na irc

by irina dienezhkina

Si sedam pred kompjuter. Slusam cukanje. Slusam glasno – „cuk-cuk!” Koj e sega vo dva nautro? Cudno... Prodolzuvam da sedam. I naednash vratata tivko se otvora i vleguva neshto vo carsav. I so kosa. (taa za na niva)

-Koj si ti? – prasuvam celiot nervozen.
-Smrtta- tivko odgovara. Po se izgleda glupavo i e.
-Sh-sh-shto baras?

Stoi, se nisha na ednata pa na drugata strana. Si igra so kosata.

-Taka- veli- bev vo blizina, pa si rekov da naminam...a oti? Da si odam?
-Ne- ovojpat i odgovaram sigurno - kako taka? Raskomoti se. Ke se napiesh caj?

A taa kutrata, gi krena ramencatata. Se srami, no sepak poleka poleka, sedna na rabot od stolicata. Odam da napravam caj. Voda da svaram. Sheker da turam. Sekerot ti e batka osnova...

Se vrakam vo sobata, a Smrtta sedi pred kompjuter i cuka na tastaturata. Poleka. Odma se gleda deka nema mnogu iskustvo so internet.

-Shto pravis?- ja prasuvam.
-Ircam...-odgovara celata zadovolna.

Abre sho bilo, aj nema gajle. Neka irca. Ne ke i branam. Ne sum vlav.J

Sednav odstrana, gledam na monitorot. Smrtta irca so nick Nasty. Pisuva nekoi gluposti. Zdr.Zdr. asl, psl, Nizi redici smeshkovci. Skonta odma kako odat rabotite.

Posle go ispivme cajot. Duri i biskviti sum ja pocastil. Ne ke i zalam. Na smrtta li da i zalam? Neka si kasne. I taka...Go ispivme cajot pa pocna da se sprema za beganje.

-Jas ke si odam- veli- me ceka rabota. Znaesh kako e.
-Sigurno- klimam so glavata – rabota si e rabota. Poveli drug pat.
-Sekako!

Mi se nasmevnuva. Izgleda i sum simpaticen. Dobar decko sum. Me sakat lugeto.
Si otide. Jas sednav pak da ircam. Sigurno me cekaat. Vleguvam, nema nikoj. Znaci, ne bash prazno, neshto ima tamu. Ama nekako se gleda deka se e staro. Nema novi poraki na kanalot. Posledniot tekst – „ajde bre peeri, kenjajte sega da ve vidam?.” Nekoja si Nasty. Poznat mi e nickot od nekade....a, nejse. Aj sega da proveram posta.

Irena Dieniezkina – 22 godini, svojata prva kniga so raskazi „Daj mi” (orginalen naslov –Give me! A song for lovers) ja izdade na vozrast od 20 godini, kako student na novinarstvo vo Jekaterinburg. Knigata e nominirana za Nacjonalnij Bestseller 2002. (Bukaro, knigata da si ja najdes i da si ja procitash)

p.s Irina stana slavna a otkako gi objavi nejzinite raskazi na internet:)

сабота, август 27, 2005

Happy Bzzday dear Krishna


zoshto Krishna e cool? epa vaka:

Koga bil mal bil mnogu palav. Koga porasnal isto taka bil mnogu palav. Stanal, ete da recime, Don Juan na Indiskiot subkontinentJ Imas desetici iljadi devojki no na srce si ja nosel Radha.
Se rodi na 26 (ili nas 27 ) avgust. Lani, bese roden na pocetokot na septemvri, no najverojatno toa indiskite astrolozi podobro go pratat od mene. Denes (ili vcera) mu e rodenden. Vo mojata vtora tatkovina ima po toj povod praznik i decata ne odat na ucilishte. (vo Indija decata momentalno nemaat raspust, a i ucat sekoja sabota) Momentalno nasekade ima povorki so mali deca so bojosani sini lica i zlatno-plasticni kruni i site odat vo hram da ja nisat kolebkata na bebeto Krishna. Ima mnogu dobri slatki za jadenje...

Sepak, Krishna ne bil obicno dete i nikako ne bil tuku takov bekrija...vo negovoto CV stoi deka e osma reinkarnacija na Vishnu
Znaci, koga bil mal Krishna beshe na gospod beljata;) Majka mu ne mozela da mu go najde krajot. Mnogu bil meraklija po blagi raboti i mnogu cesto potkradnuval sladok puter (ghee). Eden den baral puter shto baral, i videl deka treba da se kaci gore da go zeme. Se kacil na ramenata na negovite drugarcinja za da go zeme i op....ete ja majka mu...
Ela vamu Krishna, shto imas ti jadeno?
Nishto mamo....(ammo)
Kako nishto, aj otvori ustata da vidam...
taka Krishna ja otvoril ustata i majka mu dzirka vnatre i shto ke vidi...Cel univerzum vo ustata na malo dete.

Zoshto Krishna e tolku super?
Toj e olicetvorenie na mladosta, hrabrosta, spontanosta, iskrenosta, strasta i umetnosta. Vo sushtina lesno e da go zasakash...Toj e eden od najpopularnite indiski bogovi, i site ste slusnale za nego...a negovi sledbenici imame i vo Skopje

четврток, август 25, 2005

paradise regained



ili shto slusha ania na sabajle....

paradise lost

Idila. Sekoe utro te razbuduva kanal 77 pushten do daske i zvuk na pila. Sekoe rano utro, potenciram. Posle izvesno vreme sviknuvash i stanuvash imun na tie zvuci za konecno sekoe utro da pocne da te razbuduva sonceto, no samo negovata toplina, t.e zeshtina. Posle toa stanuvash, se tushirash i apsolutno nema nacin da se snajdesh so 40te stepeni pod senka koi shto sleduvaat.
Summer in the city. Istoto beshe vo Wroclaw, samo shto se raboteshe za temperatura za edno dobri 5-6 stepeni ponisko, no, ovde vo igra vleguva vlaga (Wroclaw e vtor vo Evropa grad po Venecija so ostrovi i mostovi), do posledno napolnet tramvaj i nemanje na senki na postojka. Begstvo nema nitu od ednoto nitu od drugoto. I obete se podednakvo nepodnoslivi.
Zoshto gnjavam so camce muabeti za vremeto...ami, kako voved za toa kako Ania padna vo dupka. Bidejki bash poradi begstvoto od utrata na „4 juli” Ania se sokri vo bunker. (4 juli vo ovoj slucaj e ulica a ne data)
Dupkata e dlaboka metar i siroka metar. Se naogja do eden kamp vo Asamati kade shto jas se resiv da prenokevam otkako ja vidov plazata vo Pretor, so cel, naredniot den povtorno da ja posetam. Denta se pominuva so 10 turski, nekoe neskafe, nekolku sopski i nekoi kvazi mp3ki...popladneto se pominuva vo Pretor gledajki zajdisonce i piejki mikroskopski Skopski...vecerta se jade skara a vo 2 casot nautro koga civiliziraniot svet tone vo son regenirajki gi svoite od sonce umoreni koski Ania fino lepo odi na nokna prosetka i po nepolni dva cekora pagja v dupka.
Bidejki samiot proces na paganje bese dovolno strasen Ania nema osnova da sfati deka neshto ja boli i deka ne moze da odi. Duri da se svesti shto se sluci nekoja dobra dusha ja krena i ja vnese vo kampot. Koga Ania se seti deka padna v dupka i deka ja boli se seti i deka ne moze da zastane na noze i deka istovremeno ne e osigurana. Za sreka nejzinite krici bea zagluseni od nejziniot spasitel i taka se ushte vo shok sostojba Ania zaspiva za naredniot den da se razbudi vo utrini rani bidejki imase kosmar deka nekoj so bor masina i ja para polovinata.
Razbuduvajki se sfati deka iako kosmarot pomina polovinata se ushte i e vo beskrajno bolna sostojba. Levata noga mrda, desnata ne. Bidejki imase gledano E.R i Klinika Svarcvald se obide da mrda so prsitite od dvete noze, uspeh. Posle toa se obide da stani. Kraj na uspesite.
„Se paraliziraaaaaaaaaaav, ne mozam da stanaaaaaaaaaaaam, umiraaaaaaaaaaaaaaaaam.” – i tolku od mirniot son na preostanatite ziteli na kampot.
Desnata dlanka, onaa koja shto me spasi, rascepena i se ushte krvava. Levoto koleno, ona koe shto isto taka me spasi, rascepeno i se ushte krvavo, no se dvizi. Desnoto koleno, polovinata se do ramoto, ukoceno, nema krvavi znaci, nema duri nitu prokleta dzumka....boli do beskraj.

Sleduva 4 dnevno ofkanje, babini devetini (obloga so stolcen kromid....daznt work) i nemoznost za samostojno varenje na kafe...

„alo Ana mi treba?”
„Jas sum edvaj srignav da go krenam telefonot.”
„Epa aj vecer ke odime vamu i tamu so toj i ovaj.”
„Abe ne mozam.”
„Oti?”
„Epa ne mozam da odam, me boli cela desna strana.”
„E aman sho te boli tolku.”
„ne ti kazuvam ke mi se smeesh.”
.......
.......
„Padnav v dupka...”
„buahahahahahhahaahahaa.....”
„Bitch!”

вторник, август 23, 2005

Me in the house on the haunted valley

Znaci jas, kako shto e gore napisano, vo momentot na pisuvanjeto na ovoj post se naogjam in the middle of nowhere. Ne cuva edno kuce. Kuceto se vika Egon i e mnogu strasen volk. Golem, debel, strasen no, toa e edno od retkite kucinja na ovoj svet od koe shto ne se plasam. Egon me gleda nekolku pati godishno no gi slusha site moi zapovedi i pokraj nego se custvuvam mokno. I vikam glasno – plashi se od mene!
Toa, sepak, ne ni pomogna vcera vecer. Prvo, delikventite so koi shto ja delam kukata in the midl of nouverot otidoa na benziska da kupat materijal za citanje. Vo meguvreme jas ostanav sama i vo meguvreme isto taka padna nokj. Posle pusenje na polovina paketa cigari pocnav da se plasam. Za sreka pocna da dzvonat redovno telefoni (te majki, te tatkovci, te KONECNO pokana za razgovor za rabota), no, po izvesno vreme telefonite se prekinaa. Dojde devet casot.
Kaj brat mi na mobilen svrtiv vkupno 5 pati od koi shto poslednite 3 pati se vkluci govornata poshta i jas normalno vo toj moment si napraviv film deka gi imaat ubieno vo pobliskata suma. Posle 5 minuti dojdoa i jas sfativ deka mnogu gledam filmovi no, za zal, nivnoto doagjanje ne stavi kraj na mojata paranoja. Se sluci ushte polosho, se zarazi i brat mi.
Posle toa igravme beljot nadvor i sekoj vozmozen zvuk od okolnite polinja predizvikuvashe predinfarktna sostojba kaj mene. Konecno, pocnavme da kruzime okolu kukjata vooruzeni so Egon, sekira i noz. I posle dobri nekolku sati paranoicenje se predadovme, otidovme na spienje vo 3 sabajle i ja preziveavme nokta. Sleduva ushte edna nokj, ovoj pat ke bidam hrabra a utre ke se vrakam so prviot avtobus. (btw, za da najdam avtobus treba da pominam dolini i planini)
Denes Egon dobro se najade i jas nema da gledam horor filmovi pred spienje.
Ako mi se sluci neshto, smrk.....si znaete....

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!

среда, август 17, 2005

abre koja osnova? ami kritika?


Normalno se pisuva togash koga ke te pogodi nekoj maler ili pak koga ti e uzasno dosadno ili pak koga ti e maka da pravish bilo shto drugo. Raka na srce, za mene, za cudo na nekoi lugje, pisuvanjeto bilo sekogash ubav nacin za korisno ili nekorisno ispolzuvanje na slobodnoto mi vreme. Znaci covekot moze slobodnoto vreme da go iskoristi za mnogu raboti. Toa moze da bide edna rabota na koja shto ke i bide nasoceno celo vozmozno slobodnovremensko vnimanie shto kaj mene se cini nevozmozno ili pak, moze da bide all-in-one. Znaci vo momentot na pisuvanjeto moze istovremeno da se gleda televizija (t.e slusha), surfa na internet, pie i jade, zboruva na telefon itn...toa moze da vlijae ili pak da ne vlijae na kvalitetot na pisuvanjeto. Sepak, smetam deka ako veke covek pisuva blog....kvalitetot na postovite i ne e nekoj biten faktor. Mene blogot mi e za toa da ne mu se sekiram na kvalitetot. Mojot blog e moja ckrtanica. Voopshto ne me zagrizuva toa shto dobivam nekogash mailovi so recenici kako na primer „bitolska smizla shto nema videno podaleku od sirok sokak”, ili pak „treba da izvadish dve tretini od slikite na sajtot, nemash ni gram talent za fotografija.”, ili kako eden od dolnite komentari od tipot „shkica be...drn drn...bitola...drn drn...moronka...” (me mrzi da otvoram pa da pastam...ama vo globala taka ja interpretirav porakata}

Dobrodojdovte vo mojata tetratka. Ova e tetratka. Se pisuva, crta, lepi slikicki od zivotinsko carstvo. Moderni vreminja bre...obicnite tetratki ne mi se interesni pa si napraviv virtualna, sekogash e so mene, mnogu si ja ljubamJ Da sakav da stanam pisatel ke pustav rakopisi po izdavacki kukji. Da sakav da se zanimavam so nekakva si fotografija sigurno ke se tresev nad sekoja slika shto bi ja objavuvala, bi gi lupala na nekoi drugi sajtovi (ete, kako neispolnet fotograf amater so ambicii da bide otkrien i da ima izlozba nekojpat vo zivotot pa makar i posmrttno). Da sakav da sakav.... shteta shto ne mozam da peam na blogot i toa bi go pravela, mnogu ljubam da peam. Si snimivme so bratuced mi pred nekoja nedela I unplugged.

E sega, dali jas si postavuvam kriteriumi?
Edinstveniot kriterium shto si go postaviv e deka nema da postiram za nitu edna licnost shto licno ja poznavam a da ne znae za toa i da nemam dobieno dozvola. Toj e eden od moite osnovni kriteriumi vo web prostorot. Za mene edinstveno pravilo na toj prostor kade shto znam deka sekoj moze da procita ili vidi shto na nego sum ostavila e da ja pocituvam privatnosta na drugite lugje i koga veke neshto kritikuvam, da ne kritikuvam covek, tuku tekst ili slika...t.e ona shto sum go procitala ili videla. Toa e za mene edinstvena osnova za kritika, sekoja druga e izlishna i „moronska.” (imase edna takva kriticka shkola...koj studira knizevnost znae)

Kade bev dosega?
Madzermaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaalo.....dvorce, domakinsko, senka, muabet i sopska. I taka cel mesec, najmal broj na izleguvanja na red-carpet-sirok-sokak zonata vo mojata nightlife kariera. Idealen nacin da se pomine letoto. Pa duri i tetratkata ne mi nedostigashe ama bash ich. Edinstveno problem bese toa deka mi nedostigase elektricniot cajnik i deka sekojdnevno morav da gi vezbam ramenata so pumpata za voda za da ja navadam loznicata. Ama vredi, senkata e nezamenliva.

Vo meguvreme mi go isklucile telefonot :-( ne plakash eden mesec i otide...the best of EU

среда, јуни 29, 2005

шкица, рилоад на кирилица (немам ворд мора рилоудови)

(напомена: сe читa, пee или рецитира истo kako штo сe пишува, брзo)

Од пред некое време заклучи дека околу неа се се промени наеднаш.
Се уште живееше таму каде што живееше отсекогаш. Се уште пушеше исти цигари и пиеше исто пиво. Се уште ги имаше истите пријатели и се движеше на истите места. Сп други зборови, нештата што го определуваа нејзиниот живот - чевлите кои ги носеше, луѓето со кои се среќаваше и местата каде што се движеше - сето тоа преостануваше исто. Сепак, нешто имаше во нејзиниот живот и еден ден таа стана од кревет и заклучи дека се се превртило однаопаку, деке не може да се препознае себеси и другите, и дека, по ѓаволите, има заборавено која е, од каде доаѓа и каде се стреми.

Со други зборови - не знаеше да даде одговор на основните животни прашања.

Занеше дека понеделник ќе оди на работа, го препознаваше лицето и презимето на својата лична карта, знаеше дека наредната недела треба да оди на летовање во една егзотична земјка и по тој повод веќе неколку недели со боцка со секакви видови на вакцини. Знаеше дека е слободна, дека е сингл и дека, на пример, наредниот септември ке започне со постдипломски студии кои како и по обичај не ја интересирааа, но кои ќе и дадат додатен поен во ЦВ-ата кои што понатаму ќе ги праќа, иако има работа. знаеше дека киријата за овој месец е платена, маиловите се одговорени, на радио се уште одат во етер сите најомилени емисии. Понатаму не сакаше да вклучува кабловска телевизија ограничувајќи се на користење на ТВ за гледање на ДВД. Во нејзиниот несесер имаше нови шминки, купени од последната плата. Не заработубаше многу, но неа, како на сингл, сосема и беа доволни тие пари кои што ете, и овозможуваат со штедење од времетраење од една година на десет проценти од неа да замине на летовање во егзотична земја.






A vo egzoticnata zemja ke zamine so nejzinata prijatelka tolku slicna na nea. Ke se vrati od nea sosema bela bidejki, kako i po obicaj ke koristi krem za soncanje so najvisok mozen faktor i, kako i po obicaj, shtom se vrati, ke ima lugje koi shto nema da i poveruvaat deka na odmor bila bash vo taa egzoticna zemja, bidejki ke se vrati i pobleda otkolku shto trgnala. Vremeto na letovanje ke go pominuva sedejki na plaza pod cador i piejki sekakvi vidovi na long-drinkovi. Namerno ja odbra taa egzoticna zemja kade shto ke moze da si dozvoli na zadovoluvanje na nejzinite hedonisticki potrebi od tipot na pienje na longdrinkovi i jadenje na kalamari i kokteli od krabovi. Prethodno ke se obide da napravi i sama eden takov koktel od krab spored receptot na edna emisija vodena od francuzin koj go govori nejziniot jazik mnogu smeshno i mnogu sexy istovremeno. Se razbira, od koktelot nema da ispadne nishto i zatoa so netrpenie ke ceka na toa letno utro koga ke poraca takov koktel a okolu nea ke ima bambusi i palmi.

I shto i shto i shto se sluci so nejziniot zivot? Zoshto ne moze da si gi prepoznae svoite misli, ne moze da gi pocustvuva svoite gradi koi dolgo ke se obiduva da gi zatvori vo korsetot kojshto vcera go kupi od edna prodavnica koja e mnogu skapa vo nejzinata zemja, no na zapad, na primer, kako shto slusna pred izvesno vreme od edna nejzina prijatelka-gastarbajterka, tie prodavnici spagjaat vo najeftinite. I shto i shto i shto se sluci.

Eden den stana od krevetot i sfati deka se’ okolu nea naednash se promeni. I shto i shto i shto. Proletta veke odamna dojde i si pomina, vcera spiela predolgo bidejki se vrati doma prekasno i ispi premnogu. Vo posledno vreme, a i nekoe vreme pred toa, se shto pravese beshe predolgo i prekasno i prebavno i prebrzo i preradosno i prebolno istovremeno.

Se prasuva dali zivee normalen zivot. Dali gi pominuva granicite na skromnosta i pristojnosta? Dali bi mozela da se zapise kako prosecen zitel na planetata zemja? Kako prosecen gragjanin koj glasa na cetiri godini za nova vlada i za nov pretsedatel , za takov gragjanin kojshto kupuva dnevni vesnici i eden nedelnik i gleda vesti na televizija nekolku pati nedelno i za takov kojshto gi znae site novi izdanija na knigi i gore-dolu prati shto se slucuva po teatrite na nejziniot grad i redovno kupuva ploci od edna online prodavnica.

I shto vo toj premnogu sekakov naednash zivot naednash prestana da i se dopagja i prestana da prepoznava i prestana da dostignuva da registrira se so nekoe od nejzinite setila. I duri pred nekoe vreme si kupi i kola na kredit, i ke go plaka toj kredit vo narednite pet godini, i sega veke ja registrira i osigura, i veke ima i malce vezbano da vozi i sega zasega ne napravila nikakva soobrakajna nezgoda i nema kazneni poeni od policija, i vo glavno, koga izleguva navecer se vraka so taksi i nikogash ne pie koga vozi i ne vozi koga pie, i koga na primer taksistot se obiduva da i glumi deka nema kusur taa znae kako da isforsira od nego sepak toj kusur da go dobie, i vo sekoj slucaj sekojpat e spremna koga ke bega doma so taksi deka treba da ima sitni pari, a ako nema togash sekojpat pameti da odi prethodno vo prodavnica i da kupi cigari ili bilo shto drugo kolku za da ima pari za taksi i sekojpat prethodno prasuva kolku pari ke ja koshta i gleda da odi do bankomat za da zeme pari ako na primer se potrosila bidejki se resila da jade sushi i bidejki znae deka toa sushi ne i se dopagja ama veke ako nejzinite drugarki tolku mnogu sakaat da jadat sushi togash ke se posveti eden den i ke go jade toa sushi i posle toa ke pie pivo, i ke pushi cigari i ke se vrati doma so taksi.

I shto i shto tolku mnogu se promeni vo nejziniot zivot naednash shto taa se seti deka ednash, pred tocno osum godini sedeshe pod edno drvo vo eden park daleku od tuka. Sedeshe so edna nejzina priatelka koja shto poveke ne i e prijatelka bidejki si fati decko i poveke ne sakase da se sretnuva so niv, i voopshto resi poveke da ne odi na istite mesta kako niv, pocna da nosi stikli i da stava rozova senka za oci, i opshto zemeno se promeni na polosho. Ama pred seto toa da se sluci, taa sedese pod edno golemo drvo vo eden park vo eden grad vo edno popladne i pusea cigari od edna paketa i imaa shesnaeset godini.

I shto i shto i shto sega ako se seti bash na toa drvo so debela senka i na toa popladne i shto ako se seti koga nishto posebno vo toa popladne ne se sluci i nishto ne moze da izdvoi za nego shto bi go opisala kako neobicno i volshebno i vredno za zapametuvanje. Bese prolet, bea izbegani od cas i bea nosele po 20 denari vo dzebot koi ne bea dovolno za da pijat kafe pa bea resile da sedat pod drvoto i da pusat naizmenicno cigari i grickaat slamki.

Na primer sega taa mozi da pushi davidoff ako saka ama na kraj pamet nema da i padne da cacka so slamka pomegju zabite. A i togash se ushte site zabi i bea zdravi a sega ima dve plombi ednata gore a drugata dolu na sprotivnata strana i vtoriot pat sakase da stavi inekcija i stavi ama ne uspea i pak ja bolese, samo shto plati poskapo.

Mislam ona, bez mnogu filozofiranje, se opisuvase samata sebesi kako dete na srekata bidejki se i uspevase, bez da se trudi mnogu, imase sreka togas koga trebase da ja ima i iako nikogash ne pobedi na loto bidejki nikogash i ne igrala igri na sreka, sepak smetase deka okolu nea letka nekakov si glupav angel cuvar. Angelica, mozebi. Ne odeshe vo crkva ama redovno se moleshe i na primer, se moleshe koga bese 11 septemvri, godishnica na smrtta na brat I, ponekogash I moshne cesto tivko I brzo navecer, pred da zaspie. I smetase deka bog ja saka, i koga gresese, i koga ne veruvase vo nego, i koga imase slucaen seks, i koga pozeluvase neshto shto e tugjo.

I ednash imase 16 godini a sega gi imase 25, neceli 25.

I sedea pod edno drvo vo edno popladne pod edna senka, I pod toa drvo imase dovolno treva za da ne se izvalkaat so zemja, I taka sedea pod toa drvo I voopshto ne mislea na idninata, voopshto ne mislea deka ponedelnik ke odat na rabota I deka vtornik ke odat na razgovor za nova rabota I deka vo narednata nedela ke jadat kokteli od krabovi a okolu niv ke ima palmi I bambusi.

A ne deka ne deka toa bese mnogu losho na toa da se misli. Toa e normalno za mislenje. Toa go socinuva zivotot na covekot, oblekata koja se nosi, muzikata koja se slusa i lugjeto koi se sretnuvaat.

A brat i i pocina mnogu porano, imase samo 6 godini i mnogu ja nervirase pred da se razboli i da si zamine zasekogash i taa bese 8 godini postara od nego, i toa se sluci ne mnogu vreme pred taa da lezi na treva pod senkata na toa drvo so drugarka i koja shto poveke ne i e drugarka. Veke dolgo vreme ne i e drugarka.


и се немаат видено долго време, а и да се видат ќе немаат што да си кажат. И да се види со брат и ќе нема што да му каже, бидејќи тоа беше многу одамна а веќе толку долго време ги нема видено.

A brat i koga ziveese vo gradinka recitirase stihotvorba za edna peperutka koja bila ubavica i letala i letala i vo glavno vo toa se sostoel nejziniot zivot. I ziveela bez muzika, bez mesta i bez lugje, i sigurno nemala angel cuvar.

I se seti na toa deka sedese pod drvo, grickase slamki i deka doma imase mnogu igracki. I se seti i shto ako i shto ako se seti, taa se ushte ke zamine na letovanje vo egzoticna zemja, a na primer komsiite penzioneri shto ziveat nad nea nikogash nema da zaminat vo egzoticna zemja. A sekoj den sedat pod senka, popladne i pretpladne, i sekojden razgovaraat za toa kolku koshta denes na pazar zelkata, i sedele otsekogash, duri i pred da gi zapoznae sigurno sedele...

Наредната вечер, пред од состојба на пијаност да премине во сосотојба на мамурлук во наредниот ден, си пееше приспивна песна за еден славеј кој слетува во своето гнездо и заспива гален од ветерот.


На едно дрво
.