ne recenzija, ama komentar

Pred nekoja godina si go zedov polskiot prevod na „clorkwork Orange” so polski bukvalno-preveden naslov – Navien Portokal. Prevodot e napraven od eden cicko koj se vika Robert Stiller. Toj cicko tvrdi deka e lichen prijatel na pisatelot na knigata. Osven toa vo predgvorot na knigata kazuva deka prevodot e napraven so fiktiven i eventualno futuristichki jazik na polskata mladina. Polskata mladina, na koja shto spored preveduvachot, bi trebalo da i pripagja i naratorot Alex vo bliska idnina ke zboruva na jazik koj shto ke bide totalno izoblicen i skoro i nerazbirliv vo deneshno vreme. Vo nego ke preovladuvaat zborovi pozajmeni od jazicite na zemjite od koi shto Polska primila najgolemo vlijanie vo nejzinata istorija. Najpoveke zborovi ima prezemeni se razbira od angliskiot jazik, isto taka se pojavuvaat germanski i ruski vlijanija. Preveduvachot ima napraveno 3 ili cetiri verzii na prevodot na CO. Prvo, ushte vo vremeto na komunizmot, ja prevel knigata na rusko-polski jazik za potoa, vo vreme na ragjanjeto na novata polska republika, da ja smeni so akcent na germanskiot jazik. Posledniot prevod e meshavina na tri jazika, so najgolem akcent vrz angliskiot jazik. Se razbira, zborovite se polonizirani i koga se cita bez ogromna koncentracija mnogu e teshko da se razbere shto sakal pisatelot da kaze. Nema da navleguvam dali e dobro ili losho da se pishuvaat prozni (ili bilo) kakvi dela namerno napishani za jazik kojshto bara mnogu golem napor za razbiranje. Ke kazam samo deka smetam deka ovoj covek, preveduvajki ja CO napravil genijalen prevod, pa kolku i da se cini tezok za citanje istiot.
Ideata na preveduvachot ne e orginalna. Cudniot i futuristicki jazik se pojavil i vo orginalnoto delo na Anthony Burgess. Jazikot na kojshto e napisana knigata e narecen NADSTAT i e meshavina od angliski, ruski i sleng.
Interesni se iminjata na glavnite anti-heroi. Spored ovaa strana imeto na Alex treba da ima neshto slichno so Aleksandar Veliki, ili pak, na nekakov nacin, da oznacuva covek bez zakon, zakon isklucivo sam za sebe. Za iminjata na sporednite likovi, prijateli na Alex se smeta deka mozat da imaat rusko poteklo.

Za shto se raboti vo Clorkwork Orange?
Prvo – se postavuva prashanjeto za moralnosta na covekot. Dali e toa neshto shto e vrodeno ili neshto koe shto se steknuva so tekot na zivotot. Dali vo isto vreme e vozmozno da se bide dobar i losh. Dali, vistinski zol covek moze tuku taka da se vklopi vo sekojdnevieto. Alex e poln kontroverzii. Toj e lider na svoeto stado (iako stadoto vo tekot na akcijata se buni). Toj se smeta za najsposoben pomegju niv da bide lider. Pravoto mu se dodeluva spored faktot deka e najsilen, najzloben a istovremeno i najpameten megju site. Mnogu e teshko da se mrazi Alex, bez razlika dali se cita shto toj preku Burgess nas ni kazuva, ili pak go gledame negoviot zivot preku Cubrick ili reziserot na pretstavata Jan Klata. Teshko e i da se bide negov simpatizer, gledajki kolku krv ima na negovite race. No sepak, ona shto ne stava vo dilema pomegju prvoto i vtoroto e nacinot na kojshto Alex e tretiran (zloto koe shto nad nego e izvrsheno) a bogami i toa deka Alex e sposoben za izlivi na covecnost i znae da doceni ubavina (ovde, negovite odnosi so roditelite i negovata ljubov kon muzikata na Betoven)
I se razbira ne se raboti samo za toa...
Istorijata na Alex ni dava mnogu do mislenje. Edna od rabotite koi shto pagjaat na pamet e moznosta za izborot pomegju dobroto i zloto. Dali e podobro da se bide iskreno losh ili dobar, samo zaradi toa shto taka ni e nametnato. Koj izbor e podobar za opshtestvoto a koj e podobar za individuata. Do koj stepen individuata ima pravo da resava sama za sebe, kolku sme sami a kolku zavisime od drugite....i milion kataljon drugi tezi, temi i idei

Nareden nacin na otcituvanje na CO e mnogu poblizok, vecnata igra pomegju plebejstvoto i burzoazijata, siromashnite i bogatite, kapitalistite i proletercite. Na Alex ne mu e ponudeno nishto, nema izbor, opshtestvoto ne mu ponudilo neshto shto za nego bi bilo dobro za prifakanje. Nishto, osven moznosta za nasilstvo. Od druga strana, istoto opshtestvo go zarobuva Alex i toj (vo pretstavata) stanuva obicna kukla, koja igra vo grandiozen teatar so prekrasni lozi i kade shto burzoazijata aplaudira na negovite obidi da se prilagodi, so ili bez negov izbor.

Vo vrska so pretstavata, scenografijata beshe prekrasna. Scenografot napravi da publikata se custvuva kako voajer koja shto vo sekoj moment dzirka niz tugj prozorec, tarasa ili niz izlozite na Korova Milky Bar. Najvpecatlici se krajnite ceni kade shto teatarskata publika e nasproti burzoaskata, od drugata strana na scenata. Se raboti za eksperiment vo i nadvor od scenata.
Pretstavata nalikuva pred se na strip, vo nea ima dreclivi boi, neonki, plastika, old school muzika – preglasna. Boite, zvucite, duri i samite akteri se opasni, se cini vo sekoj moment mozat da izlezat od scenata i da ja napadnat publikata. Mnogu gledaci se drzea cvrsto za stolicata vo momentot koga nad Alex vrshea operacija:- )


Se na se, volshebstvo, shto znaci, deka pocesto treba da odam na teatar, shto znaci, deka vredi da se dadat pari za bilet za spektakl kojshto ke gi napolni tvoite rezervi za estetika i refleksija naednash. Teatarot ja ima taa mokj da te napravi ne samo obicen gledach tuku i ucesnik vo realnosta koja shto ti ja prezentira. Se razbira, samo dobriot teatar. (malku pati sum izlegla voodushevena, najcesto mi se prispiva i edvaj cekam da zavrshi...no isklucocite se pametat cel zivot)