четврток, март 16, 2006

Hypneromacchia

Posledniot film na Bernando Bertolluci, „The Dreamers” kako shto kazuva samiot reziser, obrabotuva tri esktremno vazni temi – filmot, seksot i politikata. Site tri temi se gledani niz prizmata na igrata, i site tri temi imaat svoja primamliva i grda strana. Isabelle i Theo, koi mu se protivat na tatko si koga toj odbiva da potpise peticija protiv vojnata vo Vietnam, samite se prepustaat na igri i celokupna opsednatost so samite sebe, vo vremeto na „sheesetosmashite.” Cudno, no Theo i Isabelle, mi se videa kako prekrasna metafora za mladite denes. Istite tie, so pomalku i poveke intelekt, sarm i orginalnost vo niv, pomnozeni puta bezbroj i opsednati so filmot, seksot i politikata – denes.
Interesno e kako tie tri temi vo filmot i nadvor od nego se sfateni bash kako igra, vo koja se „vleguva” i „izleguva”, vo koja shto se menuvaat pravilata, vo koja shto ima pobednik i porazen. Site tri neshta se podednakvo iluzorni i podednakvo mozat da go promenat svetot vistinski. Politikata – ucestvo vo revolucija koja nosi so sebe nov politicki poredok, filmot – kreiranje na kulturna revolucija i formiranje na ideali i idei za zivotot, seks- kreiranje na seksualna i revolucija vo odnosot pomegju lugjeto.
Se e tuka podednakvo seriozno, zaprepastuvacko, sokiracko i prekrasno. Prekrasno e toa kako vo 68-ta mladite go menuvaat svetot. Prekrasna e magijata na filmot i promenuvanjeto na seksualnite normi – no sepak, sekoja revolucija nosi poveke ili pomalku krva na dlankite. Sekoj eksperiment ima svoi beli gluvci i zajaci.. Kako rezultat na igrata – pobednikot i porazeniot moze da bidat edna licnost.

Gledam kako sorbonashite se borat za svoite prava. Gledam kako policijata gi tolci i gledam kako ne se predavaat. Se prasuvam, dali toa e igra, dali ima smisla? Dali revolucijata navistina moze da predizvika trajni promeni. Dali otkako pobedata na revolucijata e dobiena, dali togash taa e vecna. Dali vistinskata revolucija ne zapocnuva posle pobedata – togash, koga povednikot zastanuva na podiumot i zastanuva da diktira svoi normi, takvi vo koi veruva.

A ima i ushte postrashna rabota, smislata sepak, e samo edno od mnogute prasanja. Ona shto najpoveke voznemiruva e dali ima izbor? Dali revolucija e edinstveno resenie koe vo takov slucaj preostanuva? Gledajki shto se slucuva vo Francija, gorda sum shto ne se predavaat, no se plasham za zaludnosta na nivnata borba.

Mozebi, sekoja revolucija e predvesnik na naredna. Mozebi svetot e sozdaden za na nego da se toci vecna borba. Mozebi pobednicite pobeduvaat za potoa da bidat povtorno pregazeni i porazeni od novi pobednici ili porazenite prethodnici...

1 коментар:

remorker рече...

eeehhhhh...koga Makedoncite bi bile barem malku kako onie studenti vo Francija,nema da se sramam od toa sto sum makedonec..a sega za sega,koga nekoj ke me prasa od kade si,ne mi ostanuva nisto drugo odkolku da gledam vo zemja i da go promumlam odgovorot,so nadez deka nema da se razbere...

Ima smisla...i te kako...za zal ponekogas samo toa e nacinot...a za ona napateno parce zemja na Jugot,samo toa e i spasot...gledajte gi vasite Francuski kolegi dragi moi Makedonski studenti...gledajte i ucete...ucete kolku sila imate,koga veke neznaete...