VREMETO KAKO BOG



Za da pishuvam, za da go napisham ona shto sakam mi treba vreme. Ne ona koe bi go pronashla ili proizvela sega, tuku ona koe pominalo. One koe shto pomina i ne uspeav da go zadrzam, ona vreme koe najpoveke boli. Se obiduvam da go ulovam vo nekoi fotografii no na niv go nema ona za koeshto bi sakala da pishuvam. fotografiite ne go zastanuvaat vremeto. Ne mozat da ja zaprat i zadrzat mislata, ili pak ushte poinaku, ne mozat da ja zadrzat dobrata misla. Nema nacin da go zadrzish vremeto samo za sebe i da go povikuvash koga ke posakash. Ne ni bilo dadeno da voskresnuvame mrtvi misli. A mislata e najrelativna rabota na svetot. Najteshko e da ja zadrzish, i ne mozesh da ja kontrolirash. Shteta, zatoa shto dobrite misli se ona koe shto te cini sreken. Dobrite misli ja cinat ubavinata na zivotot.

Zatoa pishuvanjeto e nedozvolen magicen ritual. Neshto koe nikogash nema da bide izvedeno do kraj onaka kako shto se pomislilo na pocetokot. Toa ponekogash izleguva na polosho, ponekogash na podobro. No kako i da se zadrzi, odnosno zapishe vremeto koa so sekoj mig si se poinakov i poinakov. Covekot ne moze da ostane ist vo niedno delce od sekundata. Covekot e vprocem samo privremeno oziveana materija. Shto moze da napravi za da go zamrzne vremeto?

Marlou nacnuva, odnosno sigurno ne toj prv no toj prv mi paga na pamet, idea deka vremeto moze da zapre koga vecnodvizeckite sferi na neboto ke prestanat da se dvizat. Negoviot Faust go povikuval nevozmoznoto. Vo agonija so mislite (ah, tie misli) otide na najmalku ocigledni za ostvaruvanje nadezi. Negoviot zivot zavrshi vo grc, negovoto telo se rasparci na sitni delcinja. Tolku mu bilo sudeno. Marlou sakashe da opishe kako ne treba da se potcenuva vremeto. Kako vremeto e najgolema svetost koja postoi, deka e bog licno. No nitu toj ne uspeva da go pretoci toa do kraj. Mozebi ne mu bilo dadeno vreme.

Pishuvanjeto e eres sprema vremet. I ne samo pishuvanjeto, isto i iste drugi vidovi na umetnost se obidi da mu se prkosi na bogot -vreme. Umetnikot pod ovoj agol ne e nishto drugo osven ocajnik koj saka da go zapre vremeto so najnekonvencijonalen i najpervezen metod-prodavanje na dushata. Umetnikot e onoj kojshto svesno ili ne go ima toa bolno soznanie deka najgolemata bolka na covekot e nevozmoznosta da go sopre vremeto. Toj so site magicni rituali se obiduva da go stori nevozmoznoto, iako odnapred znae dkea nema da sozdade original. Se shto toj proizveduva niz eres e kopija. Na nitu eden umetnik ne mu bilo dadeno da sozdade original. Originalot ne ni postoi. Ne postoi matrica spored koja neshto se sozdalo. (mozebi i samite poimi original i kopija se spored toa paradoksalni)

I zatoa mozebi so sekoj obid da napisham neshto (ne kako umetnik tuku kako covek kojshto gladuva za da mu raskazuva na hartijata) zavrshuva so poraz i priznavanje na semokta na vremeto sprema covekot. Zatoa sega ke go ispecatam ovoj list na ovoj komjuter kade shto mislite se pretvorija vo sklop na nuli i edinici za da testiram kolku dolgo ke izdrzi ova pred da bide zaboraveno. Dali prvo ke otidam jas ili hartijata. Sekako ne zaboravam deka drvoto ima poveke predispozicii da ostane na svetot podolgo od covekot.

ova e napishano prwed 4 godini, go iskopav denes i onaka za da vidam koj ke otide prv, reshiv na ovoj list da mu dadam ushte eden konkurent-ovoj blog:)