Ne daj boze nekoj da ti se razvika na sabajle, vo rok od dva saati otakako si stanal. Togash si seushte vo embrionalna faza, nesposoben samostojno da se spravish so brutalnata realnost. Treba da se vnesuvash vo nea poleka, znaejki deka toa e neizbezno, no sepak poleka, nezno. Prvo go otvorame prozorecot, vleguva soncev zrak. Posle toa se vklucuva cajnikot, vodata vrie veke samostojno, cudo na prirodata. Posle toa zaklucuvash deka ne si gladen, deka se ushte e rano za shto bilo, casovnikot pokazuva 11 casot, no za tebe isto kako da e 4.30.
Veke nekolku pati mi se javile na sabajle so ponudi za rabota. Ednash duri i vo 5 sabajle, bidejki na nivniot kontinent veke odamna bilo razdeneto, i prvite utrinski dozdovi gi izmile ulicite. I se ocekuva da reagirash normalno. A ne si ni piel prethodnata vecer, pa sledstveno i treba da reagirash normalno. Nishto od toa. Ne si sposoben da donesuvash odluki sabajlecki. Pa duri i prebirliv si stanal, ne prifakash diskusija. Se za da prespiesh ushte barem 15 minuti.
Pa duri i koga pisuvash, pisuvash vo vtoro lice ednina. Ne si svesen se ushte, ti treba da se razbudish, da vidish deka ti e vo stvarnost jas. Posle toa celokupnata moksha isceznuva i povtorno si stabilen i svesen. Iako e kasno, mozebi slednoto utro ke bide podobro. Mozebi ovoj pat nema da ja zaebish rabotata.
Vo sekoj slucaj, povtorno si ja zaebal rabotata, znaci, sum ja zaebal rabotata. Nikoj ne spie pokraj mene, paricnikot e prazen, dvete raboti koi go opredeluvaat mojot zivot se na istoto nivo shto i vcera. Jas se ushte sum bez rabota i jas se ushte ne sum legnal nekogo. Kolku li vreme pominalo, ne e vazno, nema za toa da pisuvam. Eden uzasen telefon na utro ne e dovolen, se javuvaat po red da prasat koga ke platish za telefon, koga ke platis za voda i koga ke platis za fakultet. Koga ke platam de, povtorno po staro zapocnuvam. Zarem moram da se soocuvam so sebesi se ushte neosvesten?
Osven toa, najgolemiot problem vo deneshniot den e toa deka nemam cigari. T.e imam, ushte tocno sedum. Znaci, dovolno za da go pominam kafeto i prvite 2 casa od mojot den. Zemajki vo predvid deka sega e 11 casot, toa znaci deka ke istraam do 13. Posle toa me ocekuva golemo nishto. Znak prasalnik, zaebi rabota, zaebi zenska, nemam cigari. Ama imam kompjuter, i ete mozam za toa da napisam.
A mozam i da ne napisam nishto i togash ke bide isto kako da ne se slucilo, mozebi i isto kako da nemam svest. Zatoa shto nikoj za ova ne mora da znae, nikoj, pa ne moram ni jas. Za mene sepak faktot deka imam ushte samo sedum cigari vo mojata paketa e pobolen od toa shto friziderot e prazen, paricnikot ushte popraze a madinjata so golemina na lubenici.
Go vklucuvam kompjuterot. Go registriram toj fakt na mojot blog. Vednash dobivam izrazi na socustvo vo komentari. Dobro e shto mislat na mene. Se javi Fazi. Mi veli – koj te ebi bre, luzer si, i bez cigari ushte. Se javi Sofi. Mi veli, da i se javam pa ke me nosela na kafe. I velam, ne fala kafe imam, nemam cigari. Sofi potoa go iskluci kompjuterot a jas bev ostaven sam na sebe.
So prvoto kafe otidoa tri cigari. Posle tusiranjeto, neshto shto retko go pravam, ama yebiga morashe – ushte edna. Ostanaa ushte tri. Oblekov patiki i izlegov drzejki ja vo race mojata plasticna visa kartica. Na nea sepak, ne mozam da vleguvam vo minus.
Do bankomatot imam 15 minuti peshki. Po pat odat ushte 2 cigari. Na vokmenot (da, imam vokmen, mozebi kako posleden na planetata zemja) mi brmchi Alice in Chains. Nemam slusano grunge veke nekolku godini, ama koga si hangoverish, i koga zivotot ti zavisi od toa dali za pet minuti ke zapalish cigara......ti treba socustvo em soucestvo vo krizata.
Denot ko za inaet e soncev. Ne e neshto osobeno zeshko, no sekoj stepen plus negativno se odrazuva na moeto gladno za nikotin telo. Pominuvaat dvajca 14-godishnici i mi baraat 10 denari za pivo. Gi poglednuvam so blazena nasmevka. Tie mene ne.
Sednuvam na klupa vednash do butka so cigari. Se gledam vo butkata pa na zemja pred mene. Na zemja pred mene ima prazna kutija cigari, ne e stutkana. Posle gledanje na levo i desno, vo glavata zasvetuva zeleno svetlo.Ja potshutnuvam kutijata, so nozete se obiduvam prvo da ja ispravam a potoa da ja podotvoram. Prazna e. Ne mu padnala na nikoj od dzeb. Ne denes.
Pokraj mene pominuvaat dve maloletnichki. Ednata od niv se poglednuva vo mene pa neshto i septi na drugarka i. Drugata maloletnichka podzastanuva i me poglednuva so tezok za identifikacija pogled. Konecno, doagja do mene i sramezlivo se nasmevnuva – Abe, izvini vaka decki, da ne imas cigara?
Nemam sila da odgovoram. Moite stapala se teshki kako trupci od baobabi. Gi dvizam ednoto, pa drugoto, napred pa napred. Bankomatot e pred mene. Sjae osvetlen od sonceto. Se preliva negovata metalik rozova boja. Gi pomestuvam cvikerite, ubavinata na bankomatot me zaslepuva. Sezamot se otvora, vleguvam vo mojata smetka. Ovoj pat go pametam pinot. Daj mi pari, daj daj daj
ne dava
daj mi pomalce pari, daj daj daj
ne dava
Do bankomatot ima avtobuska stanica, do nea drvo. Pod drvoto ima dva otpustoci. Ednata cigara e Marlboro a vtorata e Partner. Partnerot ima poveke od polovina. Prodolzuvam ponataka.
Se upatuvam zad crvena zgrada so sini balkoni. Decata koi igraat na vratiloto ne mi obrnuvaat vnimanie koga diskretno se navednuvam da zemam ushte eden otpusok Zaebi gordost, deca se. Go stavam vo paketata koja shto isto taka diskretno ja sobrav od klupata kade shto prethodno sedev. Veke ima tri.
A posle toa odam kaj tetka mi na kafe. Tetka mi me gleda milno, mi dava dvesta denari za da si kupam leb i mleko. Se izvlekuvam od kaj nea energicno. Pominuvaat tri maloletnicki. Nepushacki.
Sednuvam na masata i poracuvam dolgo makijato. Do casata voda so led lezi mojata nova paketa Bond. Izvlekuvam edna cigara, baram kibrit od sosednata masa. Ja palam i povlekuvam. Cadot izleguva niz nozdrite, se gubi nekade pred mene. Go pratam so pogledot i prstot. Go upatuvam nagore. Ashes to Ashes, Dust to Dust.
Mnogu mrazam koga nekoj ke mi se razvika na sabajle. Ne napisav uste deka od sabajle se javi nekoj zenski glas. Mi rece deka sum imbecil, ebivetar i deka da dade gospod da nemam za cigari...
A ete pred mene paketa so 19 dolgi kralevski Bond.
I ushte edna vo dzebot so tri otpushoci.
Za sekoj slucaj.
Veke nekolku pati mi se javile na sabajle so ponudi za rabota. Ednash duri i vo 5 sabajle, bidejki na nivniot kontinent veke odamna bilo razdeneto, i prvite utrinski dozdovi gi izmile ulicite. I se ocekuva da reagirash normalno. A ne si ni piel prethodnata vecer, pa sledstveno i treba da reagirash normalno. Nishto od toa. Ne si sposoben da donesuvash odluki sabajlecki. Pa duri i prebirliv si stanal, ne prifakash diskusija. Se za da prespiesh ushte barem 15 minuti.
Pa duri i koga pisuvash, pisuvash vo vtoro lice ednina. Ne si svesen se ushte, ti treba da se razbudish, da vidish deka ti e vo stvarnost jas. Posle toa celokupnata moksha isceznuva i povtorno si stabilen i svesen. Iako e kasno, mozebi slednoto utro ke bide podobro. Mozebi ovoj pat nema da ja zaebish rabotata.
Vo sekoj slucaj, povtorno si ja zaebal rabotata, znaci, sum ja zaebal rabotata. Nikoj ne spie pokraj mene, paricnikot e prazen, dvete raboti koi go opredeluvaat mojot zivot se na istoto nivo shto i vcera. Jas se ushte sum bez rabota i jas se ushte ne sum legnal nekogo. Kolku li vreme pominalo, ne e vazno, nema za toa da pisuvam. Eden uzasen telefon na utro ne e dovolen, se javuvaat po red da prasat koga ke platish za telefon, koga ke platis za voda i koga ke platis za fakultet. Koga ke platam de, povtorno po staro zapocnuvam. Zarem moram da se soocuvam so sebesi se ushte neosvesten?
Osven toa, najgolemiot problem vo deneshniot den e toa deka nemam cigari. T.e imam, ushte tocno sedum. Znaci, dovolno za da go pominam kafeto i prvite 2 casa od mojot den. Zemajki vo predvid deka sega e 11 casot, toa znaci deka ke istraam do 13. Posle toa me ocekuva golemo nishto. Znak prasalnik, zaebi rabota, zaebi zenska, nemam cigari. Ama imam kompjuter, i ete mozam za toa da napisam.
A mozam i da ne napisam nishto i togash ke bide isto kako da ne se slucilo, mozebi i isto kako da nemam svest. Zatoa shto nikoj za ova ne mora da znae, nikoj, pa ne moram ni jas. Za mene sepak faktot deka imam ushte samo sedum cigari vo mojata paketa e pobolen od toa shto friziderot e prazen, paricnikot ushte popraze a madinjata so golemina na lubenici.
Go vklucuvam kompjuterot. Go registriram toj fakt na mojot blog. Vednash dobivam izrazi na socustvo vo komentari. Dobro e shto mislat na mene. Se javi Fazi. Mi veli – koj te ebi bre, luzer si, i bez cigari ushte. Se javi Sofi. Mi veli, da i se javam pa ke me nosela na kafe. I velam, ne fala kafe imam, nemam cigari. Sofi potoa go iskluci kompjuterot a jas bev ostaven sam na sebe.
So prvoto kafe otidoa tri cigari. Posle tusiranjeto, neshto shto retko go pravam, ama yebiga morashe – ushte edna. Ostanaa ushte tri. Oblekov patiki i izlegov drzejki ja vo race mojata plasticna visa kartica. Na nea sepak, ne mozam da vleguvam vo minus.
Do bankomatot imam 15 minuti peshki. Po pat odat ushte 2 cigari. Na vokmenot (da, imam vokmen, mozebi kako posleden na planetata zemja) mi brmchi Alice in Chains. Nemam slusano grunge veke nekolku godini, ama koga si hangoverish, i koga zivotot ti zavisi od toa dali za pet minuti ke zapalish cigara......ti treba socustvo em soucestvo vo krizata.
Denot ko za inaet e soncev. Ne e neshto osobeno zeshko, no sekoj stepen plus negativno se odrazuva na moeto gladno za nikotin telo. Pominuvaat dvajca 14-godishnici i mi baraat 10 denari za pivo. Gi poglednuvam so blazena nasmevka. Tie mene ne.
Sednuvam na klupa vednash do butka so cigari. Se gledam vo butkata pa na zemja pred mene. Na zemja pred mene ima prazna kutija cigari, ne e stutkana. Posle gledanje na levo i desno, vo glavata zasvetuva zeleno svetlo.Ja potshutnuvam kutijata, so nozete se obiduvam prvo da ja ispravam a potoa da ja podotvoram. Prazna e. Ne mu padnala na nikoj od dzeb. Ne denes.
Pokraj mene pominuvaat dve maloletnichki. Ednata od niv se poglednuva vo mene pa neshto i septi na drugarka i. Drugata maloletnichka podzastanuva i me poglednuva so tezok za identifikacija pogled. Konecno, doagja do mene i sramezlivo se nasmevnuva – Abe, izvini vaka decki, da ne imas cigara?
Nemam sila da odgovoram. Moite stapala se teshki kako trupci od baobabi. Gi dvizam ednoto, pa drugoto, napred pa napred. Bankomatot e pred mene. Sjae osvetlen od sonceto. Se preliva negovata metalik rozova boja. Gi pomestuvam cvikerite, ubavinata na bankomatot me zaslepuva. Sezamot se otvora, vleguvam vo mojata smetka. Ovoj pat go pametam pinot. Daj mi pari, daj daj daj
ne dava
daj mi pomalce pari, daj daj daj
ne dava
Do bankomatot ima avtobuska stanica, do nea drvo. Pod drvoto ima dva otpustoci. Ednata cigara e Marlboro a vtorata e Partner. Partnerot ima poveke od polovina. Prodolzuvam ponataka.
Se upatuvam zad crvena zgrada so sini balkoni. Decata koi igraat na vratiloto ne mi obrnuvaat vnimanie koga diskretno se navednuvam da zemam ushte eden otpusok Zaebi gordost, deca se. Go stavam vo paketata koja shto isto taka diskretno ja sobrav od klupata kade shto prethodno sedev. Veke ima tri.
A posle toa odam kaj tetka mi na kafe. Tetka mi me gleda milno, mi dava dvesta denari za da si kupam leb i mleko. Se izvlekuvam od kaj nea energicno. Pominuvaat tri maloletnicki. Nepushacki.
Sednuvam na masata i poracuvam dolgo makijato. Do casata voda so led lezi mojata nova paketa Bond. Izvlekuvam edna cigara, baram kibrit od sosednata masa. Ja palam i povlekuvam. Cadot izleguva niz nozdrite, se gubi nekade pred mene. Go pratam so pogledot i prstot. Go upatuvam nagore. Ashes to Ashes, Dust to Dust.
Mnogu mrazam koga nekoj ke mi se razvika na sabajle. Ne napisav uste deka od sabajle se javi nekoj zenski glas. Mi rece deka sum imbecil, ebivetar i deka da dade gospod da nemam za cigari...
A ete pred mene paketa so 19 dolgi kralevski Bond.
I ushte edna vo dzebot so tri otpushoci.
Za sekoj slucaj.
1 коментар:
Ania, Leg?nda si, so golemo L!!!!!
Објави коментар