slusam za nekoi bombi na televizij. Odmavnuvam so rakata i mislam deka se raboti za naredna eksplozija vo Irak.
Posle toa slusam deka polskata ambasada kontaktira dali ima zrtvi. Posle toa povtorno bataluvam za na kraj da go slushnam zborot Paharganj. Se vrtam, i ja gledam mojata najomilema Delhiska ulica vo krv. Na internet ja pronaogjam informacijata deka imalo eksplozija i vo Sarogini Nagar (SN Market, 40 rupii od Vasant Kunj so riksa...a ima edno 10 kilometri). Me polazuvaa mornici. Toa se mesta kade shto pominav eden kup vreme, kade shto trosev ogromen del od mojata 100-dolarska plata, kade shto kupuvav zimski bluzi vo januari za 60 rupii (1.5 dolar), kade shto za 100 rupii moze da se kupi pet letni maicki....na kraj, mesto kade shto ulicnite prodavaci vo rok od 10 sekundi znaea da ja spakovaat tezgata i da se pravat kako nishto da ne se desilo za vreme na cajkanska patrola...ednas na polovina saat...ziva ludnica.
Vo Paharganj ziveev jas. Vo Paharganj zivee mojot vozach, Sudhir. Se nadevam deka ne mu stana nishto bidejki ne e na glavnata ulica....mu napisav mail.Ne mozam nishto da napravam poveke.
Se sprema Divali. Najkomercijalniot indiski praznik sporedliv so bozik vo zapadniot svet. Site odat na kupuvaat pokloni i sareni lambi. Divali e praznik na svetlosta i bozicata Durga. Kade bev lani vo ova vreme?
Kade bi bila sega, dokolku ostanev vo Delhi?
Ne se nadevav deka prva konkretna glavna vest za Indija ke bide bash takva, ama sepak, toa e prokletstvoto na tie kraevi....go opisuvav Delhi kako bezbeden grad, sega poveke ne mozam...
Poslednata vest veli deka ima 50 mrtvi...ne sakam poveke da doznavam, no denes dolgo vreme ke gledam kako taa brojka se zgolemuva od minuta na minuta...google news mi e refreshiran na sekoi pet minuti, na sekoe raste...
Vo arhivata post za toa kako izgleda Paharganj koga nema bombi, onakov kakov shto denes ne e
сабота, октомври 29, 2005
четврток, октомври 27, 2005
Koga gi gledam niv
Ne sum shoumen. Tie ne sakaat soumeni, naviknati se na staromodni uciteli. Pomalce od mene gi kaznuvaat. Tesko e da se bide nastavnik vo ovaa zemja. Ja nemas taa volshebna prilika da izbrkash nekogo od cas. Tolku prekrasna moznost. Mnogu pati ja iskoristuvaa sprema mene.
Zaebi toa, ne sakam da zboruvam za niv. Sakam da zboruvam za niv. Tesko e toa shto tie voopshto ne me potsetuvaat na mene. A mozebi toa deka tie ne me potsetuvaat na mene e znak deka tolku mnogu se promeniv? Mozebi jas veke sum zaboravila kako e da se bide srednoshkolec. Koja trauma e toa? Koja bolka i radost. Kakov volsheben i zatvoren za autsajderi e toa svet?
Mal test na mojata memorija:
Koga bev sredna-skolka mojot svet bese hermeticno zatvoren. Ziveev vo vakum, iako mi se cineshe deka sum otvorena za sekakvi predizvici. Vo sushtina jas bev centar i sonceto se vrteshe okolu mene. Mi nedostiga taa iluzija.
Znaev da se distanciram od bukvalno se. Samata si bev dovolna, mojot svet gi ispolnuvashe site moi potrebi. Mojot svet se sostoeshe od kafinja vo Visage, kombiniranje na pari za poveke piva, mojot simpatija – nikako ne mozev da dotram do nego, lovenje na muzika (a toa bese osebeno teshko bez kazaa i kablovska) i knigi. Glavna i osnovna preokupacija bese izleguvanjeto navecer. Oblasta okolu crkvata sv. Dimitrija bese mojata petocno-sabotna destinacija i sekoj vikend ne pominat na toa mesto beshe za mene izguben i beznacaen. Pominuvav niz sekakvi fazi, periodi, dekadi i epoki. Pominav niz fazata na patenjeto na verter, paradoksot na diogen, patetikata na Karenjina i pasivnosta na stranecot. Napraviv frka koga rekov deka Edgar Alan Poe e podednakvo plitok i komercijalen kako Stephen King. Nesakajki nikade da pripagjam stanav cinicna kon se okolu mene. (dodusha, za toa poslednoto, yebiga, imav pravo)
Razbrav, dosta rano....treba da se bide samokriticen. I me nervirashe nedostatokot na samokriticnosta kaj drugite. Me nervirashe toa deka vo moeto shkolo preku nok site stanaa umetnici. Naednash 50 dushi napisaa drami, drugite gi reziraa i glumea, treti pisuvaa nekakvi si recenzii na knigi a cetvrti si zamisluvaa deka znaat da pisuvaat poezija. Najlosho beshe so tie shto mislea deka se razbiraat vo muzika, najpoveke mi smetaa bidejki se osmeluvaa da pushtat muzika onamu kade shto odev.
Mojot osnoven problem beshe vo toa shto bidejki nishto okolu mene ne mi se dopagjashe, ne sakav da napravam promena, bidejki smetav deka i toa shto ke go napravam jas ke bide podednakvo smeshno i plitko. Na toj nacin sekoe vozmozno mladinsko zdruzenie, inicijativa, debata, pretstava, vesnik, grupa bese bez nikakva vrednost za mojata srednoskolska milost. Mojata osnovna greshka. Sepak, mojot cinizam se proslavi i mnogumina me konsultiraa za mnogu raboti, posle toa se kaea, bidejki normalno, ne im kazav nitu eden pofalen zbor.
Vo meguvreme jas i ponatamu go imav istiot svet. Glavnata opsesija se sostoeshe vo moeto izleguvanje posle 2 na polnok. Za da izmolzam izleguvanje do pokasno izmisluvav deka odam na sekakvi vozmozni koncerti. Na toj nacin jas „bev” na nekolku koncerti na Dule i Koki, Kuku Lele, Rebeka,Vlado Janevski, Knez, Alen Islamovich itn. Vo sushtina vo toa vreme bev vo Underground, Spila i AO na Bushava Azbuka, PMG i Massiva. Nekojpat vnatre bevme samo nekolku dushi, i togash beshe najubavo...Se druzev so luzeri koi nekojpat bea nad 10 godini postari od mene, sedev na masa so sekakvi lugje, pocnuvajki od ubijci (incognito) zavrshuvajki na lugje od tipot na anegdotite na Bukaro. Se beshe normalno. Se beshe ednostavno i cisto. Ponekojpat si mislam, kako sum ostanala zdrava i normalna posle site psihopati koi sum gi smetala za normalni lugje....i ete tuka pocnuva stareenjeto...
Posle toa si zaminav. Naednash se okolu mene stana normalno. Okolu mene imashe eden kup lugje koi voopshto ne gi interesirashe nikakva inicjativa, nikakva avangarda, nikakva ljubopitnost kon svetot, nikakvo kafe posle casovi i nikakvo ostnauvanje posle 2. Mojot svet si zamina i iscezna vo nepovrat.
Stanav student.
Posle toa pocna da me interesira kako da preziveam do prvi, na ljuboven plan bev i sum srekna taka da toj aspekt isto taka iscezna, psihopatite i luzerite se sokrija vo marginite kade shto i pripagjaat, nikoj ne me proveruvashe koga se vrakam doma i nikogo ne go interesirashe shto mislam za negovata poezija.
Raat.
Prestanav da imam pricini za bunt. Se shto mi smetashe se izgubi a site precki pocnaa da se pojavuvaat isklucivo vo mene. Za nekoi beshe veke kasno, nekoi me drzat vo napnatost, fala mu na boga. Bez niv e dosadno.
Ne sum soumen. Tie ne sakaat soumeni, gi imaat na mtv. Nema shto nemaat videno, se ima na televizija. Ne znaat shto e da ocekuvash, za se ke gi informiraat preku poraka. Ne znaat shto e zboruvanje na fiksen telefon, razgovaraat preku komunikatori. Rokot kojshto go slusaat veke e odamna mrtov, i za mene. Regeto na koe shto se nishaat im nudi eftina filozofija na koja shto nikogash nema da i bidat verni. Nemaat za toa vreme. Treba da se spremat da bidat del od trkata na gluvci.
Toa e osnovnata razlika pomegju mene i niv. Jas vo trkata vlegov sega, kasno, tesko mi e, ne znam da se snajdam. Vo trkata nema spontanost, kreativnost, tamu ima samo gazenje i ucenje na toa shto ke bidi na maturski ispit. Nema potreba od izjavi za toa shto za niv pretstavuva Verter, vazno e toa kakva uloga Gete odigral vo istorijata. Nema potreba da se bide subjektiven. Nikoj ne go interesira shto mislat tie, vazno e shto treba da se nauci za matura. Vazno e da se studira informatika oti toa nosi najpoveke moznosti za emigracija.
Da bev srednoskolec denes nikoj nemashe da gi ukradi moite nacrtani portreti na Jim Morisson i John Lennon.
Ne znam duri nitu dali ke gi nacrtav.
Ne znam dali mi e zal za mene ili za niv. Dali e povazno nekogash ili sega. Dali e vozmozno da sporeduvam, dali mojata sporedba e fer?
Koga bev vo Goa i se nasmevnav na Ania od pred nekolkute godini. Taa mi vozvrati.
Zaebi toa, ne sakam da zboruvam za niv. Sakam da zboruvam za niv. Tesko e toa shto tie voopshto ne me potsetuvaat na mene. A mozebi toa deka tie ne me potsetuvaat na mene e znak deka tolku mnogu se promeniv? Mozebi jas veke sum zaboravila kako e da se bide srednoshkolec. Koja trauma e toa? Koja bolka i radost. Kakov volsheben i zatvoren za autsajderi e toa svet?
Mal test na mojata memorija:
Koga bev sredna-skolka mojot svet bese hermeticno zatvoren. Ziveev vo vakum, iako mi se cineshe deka sum otvorena za sekakvi predizvici. Vo sushtina jas bev centar i sonceto se vrteshe okolu mene. Mi nedostiga taa iluzija.
Znaev da se distanciram od bukvalno se. Samata si bev dovolna, mojot svet gi ispolnuvashe site moi potrebi. Mojot svet se sostoeshe od kafinja vo Visage, kombiniranje na pari za poveke piva, mojot simpatija – nikako ne mozev da dotram do nego, lovenje na muzika (a toa bese osebeno teshko bez kazaa i kablovska) i knigi. Glavna i osnovna preokupacija bese izleguvanjeto navecer. Oblasta okolu crkvata sv. Dimitrija bese mojata petocno-sabotna destinacija i sekoj vikend ne pominat na toa mesto beshe za mene izguben i beznacaen. Pominuvav niz sekakvi fazi, periodi, dekadi i epoki. Pominav niz fazata na patenjeto na verter, paradoksot na diogen, patetikata na Karenjina i pasivnosta na stranecot. Napraviv frka koga rekov deka Edgar Alan Poe e podednakvo plitok i komercijalen kako Stephen King. Nesakajki nikade da pripagjam stanav cinicna kon se okolu mene. (dodusha, za toa poslednoto, yebiga, imav pravo)
Razbrav, dosta rano....treba da se bide samokriticen. I me nervirashe nedostatokot na samokriticnosta kaj drugite. Me nervirashe toa deka vo moeto shkolo preku nok site stanaa umetnici. Naednash 50 dushi napisaa drami, drugite gi reziraa i glumea, treti pisuvaa nekakvi si recenzii na knigi a cetvrti si zamisluvaa deka znaat da pisuvaat poezija. Najlosho beshe so tie shto mislea deka se razbiraat vo muzika, najpoveke mi smetaa bidejki se osmeluvaa da pushtat muzika onamu kade shto odev.
Mojot osnoven problem beshe vo toa shto bidejki nishto okolu mene ne mi se dopagjashe, ne sakav da napravam promena, bidejki smetav deka i toa shto ke go napravam jas ke bide podednakvo smeshno i plitko. Na toj nacin sekoe vozmozno mladinsko zdruzenie, inicijativa, debata, pretstava, vesnik, grupa bese bez nikakva vrednost za mojata srednoskolska milost. Mojata osnovna greshka. Sepak, mojot cinizam se proslavi i mnogumina me konsultiraa za mnogu raboti, posle toa se kaea, bidejki normalno, ne im kazav nitu eden pofalen zbor.
Vo meguvreme jas i ponatamu go imav istiot svet. Glavnata opsesija se sostoeshe vo moeto izleguvanje posle 2 na polnok. Za da izmolzam izleguvanje do pokasno izmisluvav deka odam na sekakvi vozmozni koncerti. Na toj nacin jas „bev” na nekolku koncerti na Dule i Koki, Kuku Lele, Rebeka,Vlado Janevski, Knez, Alen Islamovich itn. Vo sushtina vo toa vreme bev vo Underground, Spila i AO na Bushava Azbuka, PMG i Massiva. Nekojpat vnatre bevme samo nekolku dushi, i togash beshe najubavo...Se druzev so luzeri koi nekojpat bea nad 10 godini postari od mene, sedev na masa so sekakvi lugje, pocnuvajki od ubijci (incognito) zavrshuvajki na lugje od tipot na anegdotite na Bukaro. Se beshe normalno. Se beshe ednostavno i cisto. Ponekojpat si mislam, kako sum ostanala zdrava i normalna posle site psihopati koi sum gi smetala za normalni lugje....i ete tuka pocnuva stareenjeto...
Posle toa si zaminav. Naednash se okolu mene stana normalno. Okolu mene imashe eden kup lugje koi voopshto ne gi interesirashe nikakva inicjativa, nikakva avangarda, nikakva ljubopitnost kon svetot, nikakvo kafe posle casovi i nikakvo ostnauvanje posle 2. Mojot svet si zamina i iscezna vo nepovrat.
Stanav student.
Posle toa pocna da me interesira kako da preziveam do prvi, na ljuboven plan bev i sum srekna taka da toj aspekt isto taka iscezna, psihopatite i luzerite se sokrija vo marginite kade shto i pripagjaat, nikoj ne me proveruvashe koga se vrakam doma i nikogo ne go interesirashe shto mislam za negovata poezija.
Raat.
Prestanav da imam pricini za bunt. Se shto mi smetashe se izgubi a site precki pocnaa da se pojavuvaat isklucivo vo mene. Za nekoi beshe veke kasno, nekoi me drzat vo napnatost, fala mu na boga. Bez niv e dosadno.
Ne sum soumen. Tie ne sakaat soumeni, gi imaat na mtv. Nema shto nemaat videno, se ima na televizija. Ne znaat shto e da ocekuvash, za se ke gi informiraat preku poraka. Ne znaat shto e zboruvanje na fiksen telefon, razgovaraat preku komunikatori. Rokot kojshto go slusaat veke e odamna mrtov, i za mene. Regeto na koe shto se nishaat im nudi eftina filozofija na koja shto nikogash nema da i bidat verni. Nemaat za toa vreme. Treba da se spremat da bidat del od trkata na gluvci.
Toa e osnovnata razlika pomegju mene i niv. Jas vo trkata vlegov sega, kasno, tesko mi e, ne znam da se snajdam. Vo trkata nema spontanost, kreativnost, tamu ima samo gazenje i ucenje na toa shto ke bidi na maturski ispit. Nema potreba od izjavi za toa shto za niv pretstavuva Verter, vazno e toa kakva uloga Gete odigral vo istorijata. Nema potreba da se bide subjektiven. Nikoj ne go interesira shto mislat tie, vazno e shto treba da se nauci za matura. Vazno e da se studira informatika oti toa nosi najpoveke moznosti za emigracija.
Da bev srednoskolec denes nikoj nemashe da gi ukradi moite nacrtani portreti na Jim Morisson i John Lennon.
Ne znam duri nitu dali ke gi nacrtav.
Ne znam dali mi e zal za mene ili za niv. Dali e povazno nekogash ili sega. Dali e vozmozno da sporeduvam, dali mojata sporedba e fer?
Koga bev vo Goa i se nasmevnav na Ania od pred nekolkute godini. Taa mi vozvrati.
петок, октомври 21, 2005
Poland is a happening place part n
(ili what’s up in EU?)
Vaka
Posle parlamentarnite izbori vo mojata vtora evropskouniska tatkovina, zemjata na najniskite ucitelski plati i loshite pajki, sleduvaat, proprateni sekako so seopfatniot paraliziracki strav na hickokoviot kosmar koj na site ni se zakanuva, PRETSEDATELSKI IZBORI. Sleduva nivniot pointeresen del tn VTOR KRUG
Kako shto vo Germanija imame koalicija na Jamajka taka vo Polska imame koalicija na Pajki. Veke se znae koj pobedi. Ke pobedi PAJKA!
Kandidatot broj eden se vika Lech Kaczynski. Istiot e veke dobro poznat na citatelite na ovoj blog kako gejomrzec i ksenofob. Za nego glasaat dobrite poljaci, isto taka opisani i poznati na redovnite citateli (referenci na krajot od postot) vo prezimeto na kandidatot br. 1 se krie zborot pajka. Na makedonski bi se vikal PajkovskiJ...toa e nasata prva pajka.
Kandidatot broj dva se vika Paja Patak, a oficijalno – Donald Tusk. Veke mozete da zaprimetite za shto se raboti, neli?
Shto i da e, pator ke da e...edniot go deli svoto jajce so brat mu bliznak, isto taka glasna pajka a vtoriot ima slicna dikcija so imenjakot mu sozdaden od cicko Walt Disney. Prviot ima golema uloga vo lecenjeto na kompleksi na debelite niski prestsavnici na mashkiot pol – t.e od negoviot uspeh proizleguva porakata – i ti debelo malo coeche mozesh da bidesh the president of the R o P.
Pajkolandija.
Osven toa vo Polska ni se sluchi najorginalniot teroristicki napad na svetot. Amsterdam moze voda da ni nosi. Manhatan e dosaden kako tretoklasen technicolor film.
Ama...bidejki nemam reporterski talent procitajte si sami od
OVDE
Vaka
Posle parlamentarnite izbori vo mojata vtora evropskouniska tatkovina, zemjata na najniskite ucitelski plati i loshite pajki, sleduvaat, proprateni sekako so seopfatniot paraliziracki strav na hickokoviot kosmar koj na site ni se zakanuva, PRETSEDATELSKI IZBORI. Sleduva nivniot pointeresen del tn VTOR KRUG
Kako shto vo Germanija imame koalicija na Jamajka taka vo Polska imame koalicija na Pajki. Veke se znae koj pobedi. Ke pobedi PAJKA!
Kandidatot broj eden se vika Lech Kaczynski. Istiot e veke dobro poznat na citatelite na ovoj blog kako gejomrzec i ksenofob. Za nego glasaat dobrite poljaci, isto taka opisani i poznati na redovnite citateli (referenci na krajot od postot) vo prezimeto na kandidatot br. 1 se krie zborot pajka. Na makedonski bi se vikal PajkovskiJ...toa e nasata prva pajka.
Kandidatot broj dva se vika Paja Patak, a oficijalno – Donald Tusk. Veke mozete da zaprimetite za shto se raboti, neli?
Shto i da e, pator ke da e...edniot go deli svoto jajce so brat mu bliznak, isto taka glasna pajka a vtoriot ima slicna dikcija so imenjakot mu sozdaden od cicko Walt Disney. Prviot ima golema uloga vo lecenjeto na kompleksi na debelite niski prestsavnici na mashkiot pol – t.e od negoviot uspeh proizleguva porakata – i ti debelo malo coeche mozesh da bidesh the president of the R o P.
Pajkolandija.
Osven toa vo Polska ni se sluchi najorginalniot teroristicki napad na svetot. Amsterdam moze voda da ni nosi. Manhatan e dosaden kako tretoklasen technicolor film.
Ama...bidejki nemam reporterski talent procitajte si sami od
OVDE
среда, октомври 05, 2005
ne recenzija, ama komentar
Pred nekoja godina si go zedov polskiot prevod na „clorkwork Orange” so polski bukvalno-preveden naslov – Navien Portokal. Prevodot e napraven od eden cicko koj se vika Robert Stiller. Toj cicko tvrdi deka e lichen prijatel na pisatelot na knigata. Osven toa vo predgvorot na knigata kazuva deka prevodot e napraven so fiktiven i eventualno futuristichki jazik na polskata mladina. Polskata mladina, na koja shto spored preveduvachot, bi trebalo da i pripagja i naratorot Alex vo bliska idnina ke zboruva na jazik koj shto ke bide totalno izoblicen i skoro i nerazbirliv vo deneshno vreme. Vo nego ke preovladuvaat zborovi pozajmeni od jazicite na zemjite od koi shto Polska primila najgolemo vlijanie vo nejzinata istorija. Najpoveke zborovi ima prezemeni se razbira od angliskiot jazik, isto taka se pojavuvaat germanski i ruski vlijanija. Preveduvachot ima napraveno 3 ili cetiri verzii na prevodot na CO. Prvo, ushte vo vremeto na komunizmot, ja prevel knigata na rusko-polski jazik za potoa, vo vreme na ragjanjeto na novata polska republika, da ja smeni so akcent na germanskiot jazik. Posledniot prevod e meshavina na tri jazika, so najgolem akcent vrz angliskiot jazik. Se razbira, zborovite se polonizirani i koga se cita bez ogromna koncentracija mnogu e teshko da se razbere shto sakal pisatelot da kaze. Nema da navleguvam dali e dobro ili losho da se pishuvaat prozni (ili bilo) kakvi dela namerno napishani za jazik kojshto bara mnogu golem napor za razbiranje. Ke kazam samo deka smetam deka ovoj covek, preveduvajki ja CO napravil genijalen prevod, pa kolku i da se cini tezok za citanje istiot.
Ideata na preveduvachot ne e orginalna. Cudniot i futuristicki jazik se pojavil i vo orginalnoto delo na Anthony Burgess. Jazikot na kojshto e napisana knigata e narecen NADSTAT i e meshavina od angliski, ruski i sleng.
Interesni se iminjata na glavnite anti-heroi. Spored ovaa strana imeto na Alex treba da ima neshto slichno so Aleksandar Veliki, ili pak, na nekakov nacin, da oznacuva covek bez zakon, zakon isklucivo sam za sebe. Za iminjata na sporednite likovi, prijateli na Alex se smeta deka mozat da imaat rusko poteklo.
Za shto se raboti vo Clorkwork Orange?
Prvo – se postavuva prashanjeto za moralnosta na covekot. Dali e toa neshto shto e vrodeno ili neshto koe shto se steknuva so tekot na zivotot. Dali vo isto vreme e vozmozno da se bide dobar i losh. Dali, vistinski zol covek moze tuku taka da se vklopi vo sekojdnevieto. Alex e poln kontroverzii. Toj e lider na svoeto stado (iako stadoto vo tekot na akcijata se buni). Toj se smeta za najsposoben pomegju niv da bide lider. Pravoto mu se dodeluva spored faktot deka e najsilen, najzloben a istovremeno i najpameten megju site. Mnogu e teshko da se mrazi Alex, bez razlika dali se cita shto toj preku Burgess nas ni kazuva, ili pak go gledame negoviot zivot preku Cubrick ili reziserot na pretstavata Jan Klata. Teshko e i da se bide negov simpatizer, gledajki kolku krv ima na negovite race. No sepak, ona shto ne stava vo dilema pomegju prvoto i vtoroto e nacinot na kojshto Alex e tretiran (zloto koe shto nad nego e izvrsheno) a bogami i toa deka Alex e sposoben za izlivi na covecnost i znae da doceni ubavina (ovde, negovite odnosi so roditelite i negovata ljubov kon muzikata na Betoven)
I se razbira ne se raboti samo za toa...
Istorijata na Alex ni dava mnogu do mislenje. Edna od rabotite koi shto pagjaat na pamet e moznosta za izborot pomegju dobroto i zloto. Dali e podobro da se bide iskreno losh ili dobar, samo zaradi toa shto taka ni e nametnato. Koj izbor e podobar za opshtestvoto a koj e podobar za individuata. Do koj stepen individuata ima pravo da resava sama za sebe, kolku sme sami a kolku zavisime od drugite....i milion kataljon drugi tezi, temi i idei
Nareden nacin na otcituvanje na CO e mnogu poblizok, vecnata igra pomegju plebejstvoto i burzoazijata, siromashnite i bogatite, kapitalistite i proletercite. Na Alex ne mu e ponudeno nishto, nema izbor, opshtestvoto ne mu ponudilo neshto shto za nego bi bilo dobro za prifakanje. Nishto, osven moznosta za nasilstvo. Od druga strana, istoto opshtestvo go zarobuva Alex i toj (vo pretstavata) stanuva obicna kukla, koja igra vo grandiozen teatar so prekrasni lozi i kade shto burzoazijata aplaudira na negovite obidi da se prilagodi, so ili bez negov izbor.
Vo vrska so pretstavata, scenografijata beshe prekrasna. Scenografot napravi da publikata se custvuva kako voajer koja shto vo sekoj moment dzirka niz tugj prozorec, tarasa ili niz izlozite na Korova Milky Bar. Najvpecatlici se krajnite ceni kade shto teatarskata publika e nasproti burzoaskata, od drugata strana na scenata. Se raboti za eksperiment vo i nadvor od scenata.
Pretstavata nalikuva pred se na strip, vo nea ima dreclivi boi, neonki, plastika, old school muzika – preglasna. Boite, zvucite, duri i samite akteri se opasni, se cini vo sekoj moment mozat da izlezat od scenata i da ja napadnat publikata. Mnogu gledaci se drzea cvrsto za stolicata vo momentot koga nad Alex vrshea operacija:- )
Se na se, volshebstvo, shto znaci, deka pocesto treba da odam na teatar, shto znaci, deka vredi da se dadat pari za bilet za spektakl kojshto ke gi napolni tvoite rezervi za estetika i refleksija naednash. Teatarot ja ima taa mokj da te napravi ne samo obicen gledach tuku i ucesnik vo realnosta koja shto ti ja prezentira. Se razbira, samo dobriot teatar. (malku pati sum izlegla voodushevena, najcesto mi se prispiva i edvaj cekam da zavrshi...no isklucocite se pametat cel zivot)
Ideata na preveduvachot ne e orginalna. Cudniot i futuristicki jazik se pojavil i vo orginalnoto delo na Anthony Burgess. Jazikot na kojshto e napisana knigata e narecen NADSTAT i e meshavina od angliski, ruski i sleng.
Interesni se iminjata na glavnite anti-heroi. Spored ovaa strana imeto na Alex treba da ima neshto slichno so Aleksandar Veliki, ili pak, na nekakov nacin, da oznacuva covek bez zakon, zakon isklucivo sam za sebe. Za iminjata na sporednite likovi, prijateli na Alex se smeta deka mozat da imaat rusko poteklo.
Za shto se raboti vo Clorkwork Orange?
Prvo – se postavuva prashanjeto za moralnosta na covekot. Dali e toa neshto shto e vrodeno ili neshto koe shto se steknuva so tekot na zivotot. Dali vo isto vreme e vozmozno da se bide dobar i losh. Dali, vistinski zol covek moze tuku taka da se vklopi vo sekojdnevieto. Alex e poln kontroverzii. Toj e lider na svoeto stado (iako stadoto vo tekot na akcijata se buni). Toj se smeta za najsposoben pomegju niv da bide lider. Pravoto mu se dodeluva spored faktot deka e najsilen, najzloben a istovremeno i najpameten megju site. Mnogu e teshko da se mrazi Alex, bez razlika dali se cita shto toj preku Burgess nas ni kazuva, ili pak go gledame negoviot zivot preku Cubrick ili reziserot na pretstavata Jan Klata. Teshko e i da se bide negov simpatizer, gledajki kolku krv ima na negovite race. No sepak, ona shto ne stava vo dilema pomegju prvoto i vtoroto e nacinot na kojshto Alex e tretiran (zloto koe shto nad nego e izvrsheno) a bogami i toa deka Alex e sposoben za izlivi na covecnost i znae da doceni ubavina (ovde, negovite odnosi so roditelite i negovata ljubov kon muzikata na Betoven)
I se razbira ne se raboti samo za toa...
Istorijata na Alex ni dava mnogu do mislenje. Edna od rabotite koi shto pagjaat na pamet e moznosta za izborot pomegju dobroto i zloto. Dali e podobro da se bide iskreno losh ili dobar, samo zaradi toa shto taka ni e nametnato. Koj izbor e podobar za opshtestvoto a koj e podobar za individuata. Do koj stepen individuata ima pravo da resava sama za sebe, kolku sme sami a kolku zavisime od drugite....i milion kataljon drugi tezi, temi i idei
Nareden nacin na otcituvanje na CO e mnogu poblizok, vecnata igra pomegju plebejstvoto i burzoazijata, siromashnite i bogatite, kapitalistite i proletercite. Na Alex ne mu e ponudeno nishto, nema izbor, opshtestvoto ne mu ponudilo neshto shto za nego bi bilo dobro za prifakanje. Nishto, osven moznosta za nasilstvo. Od druga strana, istoto opshtestvo go zarobuva Alex i toj (vo pretstavata) stanuva obicna kukla, koja igra vo grandiozen teatar so prekrasni lozi i kade shto burzoazijata aplaudira na negovite obidi da se prilagodi, so ili bez negov izbor.
Vo vrska so pretstavata, scenografijata beshe prekrasna. Scenografot napravi da publikata se custvuva kako voajer koja shto vo sekoj moment dzirka niz tugj prozorec, tarasa ili niz izlozite na Korova Milky Bar. Najvpecatlici se krajnite ceni kade shto teatarskata publika e nasproti burzoaskata, od drugata strana na scenata. Se raboti za eksperiment vo i nadvor od scenata.
Pretstavata nalikuva pred se na strip, vo nea ima dreclivi boi, neonki, plastika, old school muzika – preglasna. Boite, zvucite, duri i samite akteri se opasni, se cini vo sekoj moment mozat da izlezat od scenata i da ja napadnat publikata. Mnogu gledaci se drzea cvrsto za stolicata vo momentot koga nad Alex vrshea operacija:- )
Se na se, volshebstvo, shto znaci, deka pocesto treba da odam na teatar, shto znaci, deka vredi da se dadat pari za bilet za spektakl kojshto ke gi napolni tvoite rezervi za estetika i refleksija naednash. Teatarot ja ima taa mokj da te napravi ne samo obicen gledach tuku i ucesnik vo realnosta koja shto ti ja prezentira. Se razbira, samo dobriot teatar. (malku pati sum izlegla voodushevena, najcesto mi se prispiva i edvaj cekam da zavrshi...no isklucocite se pametat cel zivot)
недела, октомври 02, 2005
sudoku sathurday and sunday
Prvo zboruvav so dve mladi majki. Dvete pomladi od mene. Ednata mi pokaza luzna od carski rez. Prvata si otide doma vo 23, drugata polovina chas podocna.Potoa nekoi ameri sakaa da go dopijam nivnoto pivo, ne mozhele poveke. Posle toa zboruvav so nekoi nepoznati lugje za toa kade ima najeftino jadenje vo Wroclaw, i vo koi pierogi ima poveke sirenje.
Posle toa, na primer, me prashuvaa shto bi se slucilo dokolku nekoj moj ucenik bi me sretnal navecer vo nekoj klub. Im odgovoriv deka nema shansa, bidejki vo mestata kade shto jas odam ne vleguva nikoj pomal od 21 godina, demek.
Vo meguvreme slegov dolu, i pushtija Prodigy, i sfativ deka nemam igrano na Prodigy od dalechnata 99ta, i taka, sega imam vo 2005. toa vo stvarnost beshe dozivuvanje na vecerta. Podiumot se ischisti, lugjeto gledaa shou vo traenje od 15 minuti. Posle toa go dopiv pivoto od amerite i go napushtiv mestoto so cutsvo deka izvrshiv skvernavenje.
Najposle otidov vo Maniana. Amerite imaat obozavateli. Site im kazuvaat vo kolku prekrasna zemja ziveat. Se nashol i nekoj od Kanada. Samiot zbor Kanada predizvika strahopocit kon novodojdencite na masata. Dobija pokana za zurka. Polskiot del od drushtvoto se ispijani i si otide doma. Polsko-makedonskiot del od drushtvoto (dva clena) prvo go dopija pivoto i potvrduvajki deka vecerta e cudna, isto taka si otidoa doma.
Cekajki na noken avtobus resavav Sudoku. Tolku mnogu se vnesov shto ne sakav da slezam na mojata postojka. Sabajleto resavav Sudoku od 12-14. Otide denot po gjavolite. Vikendite se prekratuvaat koga covek ima vo raka cela kniga so sudoku. Sudoku e delo na satanata.
Posle toa si mislam, zoshto da pisuvam pismena na kompjuter i da ja pecatam i kopiram...po gjavolite, jas nekako zavrshiv sredno so prepisuvanje na prasanja od tabla...opravdanie za izgubenoto so Sudoku vreme.
Ej, a denes vecer ke odam na teatar da go gledam Clorkwork Orange...recenzija, se nadevame, ako ne me fati napad na mrza – utre.
Posle toa, na primer, me prashuvaa shto bi se slucilo dokolku nekoj moj ucenik bi me sretnal navecer vo nekoj klub. Im odgovoriv deka nema shansa, bidejki vo mestata kade shto jas odam ne vleguva nikoj pomal od 21 godina, demek.
Vo meguvreme slegov dolu, i pushtija Prodigy, i sfativ deka nemam igrano na Prodigy od dalechnata 99ta, i taka, sega imam vo 2005. toa vo stvarnost beshe dozivuvanje na vecerta. Podiumot se ischisti, lugjeto gledaa shou vo traenje od 15 minuti. Posle toa go dopiv pivoto od amerite i go napushtiv mestoto so cutsvo deka izvrshiv skvernavenje.
Najposle otidov vo Maniana. Amerite imaat obozavateli. Site im kazuvaat vo kolku prekrasna zemja ziveat. Se nashol i nekoj od Kanada. Samiot zbor Kanada predizvika strahopocit kon novodojdencite na masata. Dobija pokana za zurka. Polskiot del od drushtvoto se ispijani i si otide doma. Polsko-makedonskiot del od drushtvoto (dva clena) prvo go dopija pivoto i potvrduvajki deka vecerta e cudna, isto taka si otidoa doma.
Cekajki na noken avtobus resavav Sudoku. Tolku mnogu se vnesov shto ne sakav da slezam na mojata postojka. Sabajleto resavav Sudoku od 12-14. Otide denot po gjavolite. Vikendite se prekratuvaat koga covek ima vo raka cela kniga so sudoku. Sudoku e delo na satanata.
Posle toa si mislam, zoshto da pisuvam pismena na kompjuter i da ja pecatam i kopiram...po gjavolite, jas nekako zavrshiv sredno so prepisuvanje na prasanja od tabla...opravdanie za izgubenoto so Sudoku vreme.
Ej, a denes vecer ke odam na teatar da go gledam Clorkwork Orange...recenzija, se nadevame, ako ne me fati napad na mrza – utre.
Претплати се на:
Објави (Atom)